Treba da budemo oprezni kad koristimo reč "pomoć". Hajde da umesto toga koristimo reč "služenje".

Kad nekom služimo, imamo poniznost. Međutim, kad osećamo da nekom pomažemo, ponos, taština i ego smesta izbijaju u prvi plan. Kad pomažemo, osećamo da smo sposobniji od nekog drugog, a kad pomažu nama, osećamo da imamo manje sposobnosti. U pomoći postoji osećanje nadmoćnosti ili osećanje manje vrednosti. Ali, kad duševno služimo, ne može biti ponosa, jer se ne osećamo nadmoćno. Tad osećamo da služimo Svevišnjeg u drugima. Kad služimo, mi navodimo druge da osete prisustvo Svevišnjeg u sebi. Pravo služenje obavlja se s poniznošću i ono dolazi samo sa istinskom i stalnom težnjom. Ako želimo da živimo u svetu i radimo za svet, naš stav bi trebalo da bude stav posvećenog služenja. Data nam je zlatna prilka da služimo drugima, a za to bi trebalo da budemo zahvalni Bogu.

Izvor: Šri Činmoj, "Krila radosti"

Ego, koji predstavlja malo "ja", krajnje je ograničen. On neprekidno traga za nečim različitim od sebe samog.

U samoj prirodi ega je da bude nezadovoljan i ozlovoljen. On nikad nije zadovoljan onim što ima i što jeste, jer uvek oseća da je istina negde drugde. Veliko "Ja", Sopstvo, ne traži ništa, zato što ono otelovljuje sve unutar samog sebe. Univerzalno Sopstvo ne možemo definisati našim mentalnim pojmovima. Jedino ga možemo spoznati snagom svoje težnje. Malo "ja" nas uvek navodi da osećamo da smo mi, kao pojedinci, najvažniji. Ali, ako marimo samo za sopstveno usavršavanje, a ignorišemo ostali svet, mi smo potpuno izgubljeni. Naše šire Sopstvo kaže nam da pripadamo Beskraju, Večnosti i Besmrtnosti. Zahvaljujući našem poistovećenju sa Apsolutom mi brinemo za potpuno savršenstvo u čitavoj Božjoj tvorevini.

Izvor: Šri Činmoj, "Krila radosti"

U našem ljudskom životu, kad nešto postignemo, smesta u nas ulaze ponos, taština i mnoge druge sile.

Sami sebe uznosimo u nebesa. Ili, pojavi se nesigurnost. Bez obzira koliko smo moćni, koliko bogati ili mudri, ne osećamo se potpuno sigurno. Ali, kad se redovno i posvećeno bavimo meditacijom, mi stičemo obilan mir, svetlost i blaženstvo. Kad steknemo te osobine, automatski osećamo da nam je dužnost da postanemo nerazdvojno jedno sa ostalim svetom. Tad osviće istinska poniznost. Kad zaista imamo šta da ponudimo i kada to želimo da ponudimo sa posvećenošću, poniznost sama od sebe izbija na površinu. Kada postižemo nešto, treba da stalno imamo na umu da budemo ponizni, da bismo bolje služili čovečanstvu. Davanjem sebe postajemo zaista srećni.

Izvor: Šri Činmoj, "Krila radosti"

Poniznost je istinska tajna duhovnog života.

Kad smo oličenje poniznosti, mi niti potcenjujemo niti precenjujemo svoj život. Poniznost ne znači da ćemo nekom dodirivati stopala. Poniznost je naš osećaj posvećenog jedinstva sa čovečanstvom. Prava poniznost je širenje naše svesti. Ona je Božji život unutar nas. Što se više penjemo, to je veće naše obećanje Svevišnjem u čovečanstvu. Što više svetlosti primamo zahvaljujući svojoj poniznosti, to više imamo da ponudimo čovečanstvu.

Moj ego govori,
Moja poniznost dela.

Izvor: Šri Činmoj, "Krila radosti"

Budući da se molimo Bogu Svemogućem, meditiramo na Boga Svemogućeg, zašto bismo se plašili bilo koga ili bilo čega?

Dete oseća da njegova majka ima svu moć sveta. Kad se nečega uplaši, ono trči majci, jer zna da ga majka jako voli. Vi ste duhovna deca Boga i zato, kad vas napadne bilo kakav strah, smesta  potrčite prema slatkom Svevišnjem, koji je sav Samilost, sav Ljubav, sav Blagoslov. Pošto ste tragaoci, ne treba da se plašite, jer ćete naći zaštitu u beskrajnoj Ljubavi Apsolutnog Svevišnjeg.

Izvor: Šri Činmoj, "Krila radosti"

Kad je prisutna ljubav, prava ljubav, ne može biti straha.

Zašto se plašimo? Plašimo se zato što smo se odvojili od Božje Ljubavi i skloni smo da mislimo o Bogu Svemogućem, a ne o Bogu Svevolećem. Ali, čak ni svemogući Bog nije Bog koji nas zastrašuje ili nas udara gvozdenom palicom svaki put kad pogrešimo. Tako nešto kao što je Bog-tiranin ne postoji. Postoji samo jedan Bog, a to je Bog Ljubav. Taj Bog nas ne kažnjava. Taj Bog nas neprekidno oblikuje na svoj sopstveni način. On je taj koji deluje, on je samo delo, on je taj koji uživa i u delu i u rezultatu. Mi mislimo da mi sami nešto činimo i da će nas, ako učinimo nešto pogrešno, Bog nemilosrdno kazniti. To, međutim, nije tačno. Svaki pojedinac otelovljuje Božji San. Svaki pojedinac će sigurno ispoljiti Božju Stvarnost ovde na Zemlji. Božja Stvarnost živi u svakom ljudskom biću.

Izvor: Šri Činmoj, "Krila radosti"

Cilj meditacije je upravo da ujedini, proširi, prosvetli i učini besmrtnom našu svest.

Najčešće, dok razgovaramo sa svojim prijateljima i krećemo se unaokolo, mi nismo svesni Božanskog u sebi. Ali, kad meditiramo, mi svesno nastojimo da budemo svesni najdublje Božanstvenosti. Božansko se ne plaši čovečanstva, jer Božansko ima beskrajnu Moć. Kad imamo slobodan pristup Božanskom, kad je celo naše postojanje, unutrašnje i spoljašnje, ispunjeno bezgraničnom i beskonačnom moći Božanskog, kako se možemo plašiti ljudi? To je nemoguće!

Kako da pobediš strah?
Sedi pred stopala
Svoje prosvetljujuće svetlost-svesti.
Ta svest ima nepokolebivu snagu volje
Da te zaštiti, usavrši i oslobodi.

Izvor: Šri Činmoj, "Krila radosti"