Treba da budemo oprezni kad koristimo reč "pomoć". Hajde da umesto toga koristimo reč "služenje".

Kad nekom služimo, imamo poniznost. Međutim, kad osećamo da nekom pomažemo, ponos, taština i ego smesta izbijaju u prvi plan. Kad pomažemo, osećamo da smo sposobniji od nekog drugog, a kad pomažu nama, osećamo da imamo manje sposobnosti. U pomoći postoji osećanje nadmoćnosti ili osećanje manje vrednosti. Ali, kad duševno služimo, ne može biti ponosa, jer se ne osećamo nadmoćno. Tad osećamo da služimo Svevišnjeg u drugima. Kad služimo, mi navodimo druge da osete prisustvo Svevišnjeg u sebi. Pravo služenje obavlja se s poniznošću i ono dolazi samo sa istinskom i stalnom težnjom. Ako želimo da živimo u svetu i radimo za svet, naš stav bi trebalo da bude stav posvećenog služenja. Data nam je zlatna prilka da služimo drugima, a za to bi trebalo da budemo zahvalni Bogu.

Izvor: Šri Činmoj, "Krila radosti"