U našem ljudskom životu, kad nešto postignemo, smesta u nas ulaze ponos, taština i mnoge druge sile.

Sami sebe uznosimo u nebesa. Ili, pojavi se nesigurnost. Bez obzira koliko smo moćni, koliko bogati ili mudri, ne osećamo se potpuno sigurno. Ali, kad se redovno i posvećeno bavimo meditacijom, mi stičemo obilan mir, svetlost i blaženstvo. Kad steknemo te osobine, automatski osećamo da nam je dužnost da postanemo nerazdvojno jedno sa ostalim svetom. Tad osviće istinska poniznost. Kad zaista imamo šta da ponudimo i kada to želimo da ponudimo sa posvećenošću, poniznost sama od sebe izbija na površinu. Kada postižemo nešto, treba da stalno imamo na umu da budemo ponizni, da bismo bolje služili čovečanstvu. Davanjem sebe postajemo zaista srećni.

Izvor: Šri Činmoj, "Krila radosti"