Pitanje: Kada meditiram, moram da se tako snažno koncentrišem da održim um mirnim, da ne mogu da stupim u kontakt sa mojim unutrašnjim sopstvom.
Šri Činmoj: Možda toga nisi svestan, ali činiš pravu stvar. Za sada, za tebe je koncentracija najbolja stvar. Kada pokušavaš da smiriš i utišaš um, ti se koncentrišeš. Ako možeš da se koncentrišeš na utišavanje uma, to je divna stvar. Kada uspeš da oteraš sve misli koje ti ometaju um, pre ili kasnije tvoje unutrašnje sopstvo će automatski izaći na površinu i stati pred tebe kao plamteće sunce, rasterujući sve oblake.

Um je gotovo uvek nečist i gotovo uvek donosi netežeće misli. Čak i kad to ne radi, um je i dalje podložan sumnji, ljubomori, licemerstvu, strahu i ostalim nebožanskim osobinama. Sve negativne stvari najpre napadaju um. Um može da ih odbaci na neki minut, ali one opet kucaju na njegova vrata. Takva je priroda uma. Srce je mnogo, mnogo čistije. Naklonost, ljubav, posvećenost, predanost i druge božanske osobine već su u srcu. Zato je srce mnogo čistije od uma. Čak i ako u srcu imate ljubomore, dobre osobine srca ipak će izbiti u prvi plan.

Bez obzira koji put meditacije sledite, prvi i prevashodni zadatak je da nastojite da um učinite tihim i mirnim. Ako um neprekidno luta, ako je sve vreme žrtva nemilosrdnih misli, onda uopšte nećete napredovati. Um mora da se umiri i utiša, tako da kad se svetlost spusti odozgo možete da toga budete potpuno svesni. Vašim svesnim opažanjem i svesnim prihvatanjem svetlosti ući ćete u duboku meditaciju i videti pročišćenje, preobražaj i prosvetljenje svog života.