Disciplina i njeno upražnjavanje su kao pismo i glava istog novčića.

Ne možemo odvojiti disciplinu od prakse; one moraju da idu zajedno. Kada obavljamo duhovnu praksu, sam Bog vežba nešto u nama i za nas – igru Njegove Bezgranične Samilosti.

Izvor: Šri Činmoj, "Božanski heroj"

Uloga discipline u duhovnom životu je od najvećeg značaja.

Tragalac je duhovan upravo zbog toga što zna šta je to samodisciplina. Disciplina je naša unutrašnja svesnost o Istini. Disciplina je potpuno pročišćenje našeg spoljašnjeg života. Sanskritska reč dama označava kontrolu čula. Time počinjemo. Druga reč, shama, označava kontrolu nad željom i mislima. Treća je shama dama, kontrola uma. Um se mora prevazići. Ako ne stavimo tačku na mnoštvo jalovih želja i na život sumnjičavog, nesrećnog uma i ako ne odemo daleko izvan duhovno jalovog intelekta, sa njegovim ponosom, sujetom i igrom ega, onda se ne možemo nadati da ćemo ikada otkriti skriveno blago u nama.

Izvor: Šri Činmoj, "Božanski heroj"

Ako hoćete da vodite duhovni život, trebalo bi da meditirate svakog dana.

Kao što svakog dana jedete da biste nahranili svoje spoljašnje telo, tako svakog dana, pomoću svoje težnje, treba da hranite dušu, božansko dete u vama. Postoje dve sanskritske reči, abhyasa i vairagya. Abhyasa označava praksu. Vairagya označava uzdržanost i ravnodušnost prema grubom zemaljskom životu. Trebalo bi da osećate da svet uživanja nije za vas. Za vas je svet radosti, svet blaženstva. Kad god izaberete uživanje, treba da znate da će ono biti praćeno frustracijom. Ali, dok upražnjavate duhovne discipline, radost i blaženstvo neprestano rastu u vašoj unutrašnjoj prirodi i vašem spoljašnjem životu.

Izvor: Šri Činmoj, "Božanski heroj"

Kada pokušavamo silom da pobedimo svoja čula, da ih ugušimo, idemo pogrešnim putem.

Nikada ne možemo steći radost nasiljem nad svojim čulima; pravu radost možemo da steknemo jedino ako ih preplavimo prosvetljenjem. Ako danas budemo nešto potiskivali, sutra će se pojaviti unutrašnji revolt. Šta postižemo kada nešto potiskujemo? Jedino to da sebe primoravamo na nešto što iznutra ne želimo. To što imamo je samo jedna vrsta želje: “Kontrolisaću svoja čula. Savladaću svoje strasti”. Ovakav pristup ne može da nam donese ono što stvarno želimo. Gladni lav koji živi u našim čulima i gladni tigar koji živi u našim strastima neće nas napustiti naprosto zato što ponavljamo ovu misao.
Ono što moramo da uradimo jeste da usmerimo svoj um na Boga. Na naše veliko čuđenje, lav i tigar, sada pripitomljeni, sami će nas napustiti kada uvide da smo postali isuviše siromašni da bismo ih hranili. Ali, mi ni najmanje nismo osiromašili. Naprotiv, postali smo beskrajno jači i bogatiji, jer Božija Volja hrani energijom naše telo, um i srce. Pravi pristup je usmeravanje tela, uma i srca na Božansko. Što smo bliži Svetlosti, to smo dalje od tame.

Izvor: Šri Činmoj, "Božanski heroj"

Kako možemo da inspirišemo telo, životnu energiju, um i srce da uđu u bolju i više ispunjujuću svetlost?

Ako im nalazimo mane, nikada ih ne možemo promeniti i preobraziti. Ali, ako priznajemo njihove vrednosti i kažemo im da imaju sposobnost da odigraju značajnu ulogu u Božijoj kosmičkoj Drami, da su važni, kao i duša, za potpuno Božije ispoljavanje na zemlji, onda možemo da ih preobrazimo. Ako ne osuđujemo telo, vital i srce, već im, naprotiv, kažemo da mogu da budu izabrani Božiji instrumenti, da su potrebni Bogu za Njegovu božansku Lilu, odnosno Igru na zemlji, onda ćemo na kraju moći da ih preobrazimo. Neposlušni članovi porodice će ubrzo osetiti značaj njihove dragocene uloge u ostvarenju Božijeg ispoljavanja. Oni mogu da budu i biće ujedinjeni u ispunjavanju jednog cilja.

Izvor: Šri Činmoj, "Božanski heroj"

Normalan, prirodan život, srednji put, jeste ono što Bog traži od nas.

Buda nas je naučio da sledimo srednji put, da ne idemo u krajnosti. Moramo da veoma čvrsto stojimo na zemlji. Koren drveta je pod zemljom, a grane gledaju ka najvišem. Samokontrola je iznutra, a samoispoljavanje je spolja. Današnja samokontrola sutra će postati samoprevazilaženje.

Izvor: Šri Činmoj, "Božanski heroj"

Za samokontrolu je potrebno vreme.

Ona ne može da se postigne preko noći. A postiže se pomoću samoposmatranja, samoispitivanja i odgovarajuće meditacije. A opet, samokontrola nije mučenje sebe. Niti je asketizam. Samokontrola je, na nesreću, na Zapadu pogrešno shvaćena. Ljudi misle da strog, težak život koji su vodili pojedini indijski tragaoci u prošlosti predstavlja ideal samokontrole. Ali ta vrsta asketskog života, koji muči i kažnjava telo, nije samokontrola. To je samoponižavanje. Ako neko želi da ostvari Boga tako što će danima i mesecima gladovati, prigrliće ga smrt, a ne Bog.

 Izvor: Šri Činmoj, "Krila radosti"