Trebalo bi da gledate na ljude oko sebe kao na delove sopstvenog tela. Bez njih ste nepotpuni.

Možda osećate da vam nisu potrebni, ali svako ima da odigra svoju ulogu. Vaš palac je mnogo snažniji od malog prsta, ali mali prst takođe obavlja svoj posao. Ako želite da svirate klavir, ili kucate na tastaturi, onda vam treba svih pet prstiju. Bog je stvorio pet prstiju na ljudskoj ruci, i mada su neki kraći i slabiji od drugih, svi su neophodni da bi ljudska ruka bila savršena.

Izvor: Šri Činmoj, "Dragulji sreće"

Trebalo bi da osećate da su vaši bližnji nerazdvojni delovi vašeg postojanja.

Mi imamo dva oka. Ako nam levo oko ne funkcioniše kao desno oko, da li smo ljuti na svoje levo oko, pa ćemo ga izvaditi? Da li držimo levo oko zatvoreno, ili ga pokrijemo i kažemo: “Neću ti dati da vidiš“? Ne! Jednostavno prihvatamo da je naše levo oko manje sposobno u odnosu na desno, ali ipak je deo nas. Kada moramo nešto da pogledamo, koristimo oba oka, a oko koje je jače, prirodno, obavi veći posao.  

Izvor: Šri Činmoj, "Dragulji sreće"

Možda mislite da ljubav nije dovoljno snažno oružje, dok je mržnja kao oštri nož.

Ne. Ljubav je beskrajno moćnija od mržnje, jer kada nekog volite, njegove božanske osobine će sigurno izaći na površinu. Pretpostavimo da vam je neko učinio nešto loše. Šta želite? Želite da ga kaznite i udarite. Ali, šta će se desiti kada ga udarite? U vama postoji nešto što se zove savest. Osetićete grižu savesti. Vi ćete reći: "Šta sam to uradio? On je učinio nešto loše, istina je, ali sad sam ja  uradio nešto još gore. Po čemu sam onda bolji od njega?"  

Ako hoćete
Da se borite protiv mržnje,
Onda postoji samo jedno oružje:
Ljubav.

Izvor: Šri Činmoj, "Dragulji sreće"

Ako imamo mir, imamo ljubav. A ako imamo ljubav, onda imamo mir.

Kako onda može biti svađe i borbe? Svi oni koji žele da postanu dobri ljudi dele istu filozofiju: ljubav, ljubav, ljubav. Ako nekoga volite, onda ne nameravate da se svađate s njim, ni da se borite protiv njega. A ako neko voli vas, ko će da se bori? Ljudi se bore jedni protiv drugih zato što nemaju mira u srcu. Ako pojedinac oseća iznutra da je slab, on pokušava da prikrije svoju slabost tako što pokazuje agresivnost.

Izvor: Šri Činmoj, "Dragulji sreće"

Kada vidite da su nečiji nedostaci i loše osobine očigledni, smesta pokušajte da osetite da nedostaci i loše osobine ne predstavljaju tu osobu u potpunosti.

Njeno pravo sopstvo je beskrajno bolje od onoga što sada vidite. S druge strane, ako zaista želite da volite čovečanstvo, morate da ga volite takvo kakvo je sada i da ne očekujete da dostigne određeni nivo. Ako bi čovečanstvo moralo da postane savršeno pre nego što ga vi prihvatite, onda mu ne bi ni bila potrebna vaša ljubav, naklonost i brižnost. Upravo sada, vaša pomoć je potrebna čovečanstvu koje je u nesavršenom stanju svesti. Pružite čovečanstvu bezrezervno makar i najmanju pomoć koju možete. Ovo je zlatna prilika.

Ne pokušavajte da promenite svet.
Nećete uspeti.
Pokušajte da volite svet.
I gle, svet se promenio,
Zauvek se promenio.

Izvor: Šri Činmoj, "Dragulji sreće"

Svakog trenutka mi pred sobom vidimo prepreku između jednog ljudskog bića i drugog - čvrst zid između dva čoveka.

Ne možemo valjano da komuniciramo, svesrdno i duševno. Zašto? Zato što nam nedostaje ljubav. Ljubav je nerazdvojno jedinstvo sa ostatkom sveta, sa celom tvorevinom. Taj zid možemo da srušimo pomoću naše duševne ljubavi.

Izvor: Šri Činmoj, "Dragulji sreće"

Božanska ljubav je spontana.

To nije nešto što možemo da gradimo, kao što se ciglama i malterom gradi zgrada. Mi ugledamo cvet i odmah ga zavolimo. Ugledamo dete i odmah ga zavolimo. Volimo nešto ili nekoga zato što osećamo magnetsko privlačenje te osobe ili stvari. Ako odista volimo nešto, to znači da imamo sposobnost da volimo i nešto drugo. Ljubav je jedna vrsta sposobnosti koja se širi. Kao deca, danas volimo majku i oca, sutra volimo svoju braću i sestre. Potom, kada pođemo u školu, volimo svoje nastavnike. Postepeno učimo da volimo svoj grad, zatim svoju pokrajinu, onda svoju zemlju, a zatim ceo svet. Ali, počinjemo tako što volimo jednu stvar koja nam je veoma bliska i odatle se naša vizija širi, sve dok na kraju ne zavolimo ceo svet.

Izvor: Šri Činmoj, "Dragulji sreće"