Priče

Dve gospođe su pošle jednom duhovnom Učitelju. Jedna od njih je postavila pitanje učitelju, za račun ove druge, svoje prijateljice. Rekla je: "Možeš li da nam kažeš da li će njen sin položiti ispit? Uskoro treba da izađe na ispit".
Dečakova majka je takođe bila zainteresovana da čuje šta će učitelj reći. 
Učitelj je meditirao nekoliko trenutaka i rekao: "A, on će proći na ispitu dobro, veoma dobro!"

Jednog dana je jedan veliki indijski Učitelj sedeo sam u svojoj kući koja je gledala na ceo njegov ašram. Čitao je pisma koja su mu neki od njegovih učenika i obožavalaca nedavno napisali i tad je jedna od njegovih najstarijih učenica pokucala na vrata. Kad je otvorio vrata, video je da gorko plače i izgledala je kao da već neko vreme plače. Živela je na drugoj strani ašrama i dotrčala je čak odande. „Učitelju, o Učitelju“, plakala je, „danas mi je nagori dan u životu! Ne razumem kako ljudi mogu biti tako okrutni. O Učitelju!“ i opet je počela glasno da plače. „Mula, idi umij se i obriši suze i onda se vrati i ispričaj mi celu priču“, rekao je Učitelj sa dražesnim osmehom.

Bio jednom jedan duhovni Učitelj koji je imao samo dvadeset učenika. Većina njegovih učenika su bili iskreni, posvećeni i težeći. Samo su ih dvoje ili troje bili neduhovni i nebožanski. Jedna od tih neduhovnih učenica bližila se svojoj sedamdesetoj i bila najstarija učenica tog Učitelja, što se tiče godina. Ta starija žena je imala običaj da dvaput nedeljno dolazi i plače pred Učiteljem. Plakala bi i plakala, a kad bi je Učitelj upitao šta ne valja, uvek bi odgovorila: "O, jednog dana ću ti reći. Jednog dana ću ti reći".
Tako je to išlo oko godinu i po. Onda, jednog dana ona reče: "Žao mi je, ali moram da ti kažem da je moj muž poslednjih nekoliko godina bio veoma bolestan. Sad je doživeo manji moždani udar; ne može da pokreće svoju desnu ruku. Dok smo oboje bili mladi, bili smo veoma dragi jedno drugom, ali sada se mrzimo. Ostali smo zajedno zato što bi nam se ljudi mogli podsmevati ili nas osuđivati ako se raziđemo. Ipak, osećam se žalosno što moj muž toliko pati. Ako možeš ikako da pomogneš, molim te, reci mi".

Jednog dana, dok se izvesni duhovni Učitelj odmarao u spavaćoj sobi, čuo je razgovor među svojim učenicima. Razgovarali su o drugom duhovnom Učitelju. Tom drugom Učitelju je išlo izuzetno dobro i njegovim učenicima je išlo dobro. Učenici ovog prvog učitelja su bili strašno ljubomorni na ovog drugog Učitelja. Jako su se trudili da smisle načine da obezvrede tog drugog učitelja u očima ljudi. Jedan od njih reče: „Hajde da kažemo da je on lažni Učitelj“. Drugi reče: „Ne, mislim da ostali ne bi u to poverovali“.

Bio jednom jedan veliki pevač koji je nastupao dugi niz godina. Na nesreću, iznenada je ogluveo. Isprva se osećao jadno, zato što je mislio da neće moći više da se bavi svojom profesijom, ali je na svoje iznenađenje uskoro otkrio da i dalje može da zadrži isti visok nivo tokom svojih koncerata. Pevač se molio i molio da mu se sluh povrati. Nakon nekoliko godina, jedne noći se blistavo biće pojavi pred njim. To biće je moglo da govori ne koristeći reči. Ono reče: „Da li hoćeš da ti se povrati sluh?“