Mnoga ljudska bića ne znaju da duša postoji. Ja koristim izraz „duša“, mada drugi možda ne koriste tu reč. Ali, recimo da oni znaju da u njihovom životu ima nešto što može da bude dublje, beskrajno lepše i beskrajno moćnije. O tome nečemu oni treba da misle.

U ovom trenutku, naše želje nisu pod kontrolom naše duše. U ovom trenutku, jedino je naša težnja pod kontrolom naše duše. Kad težimo, pa nam duša kaže da nešto učinimo, mi to činimo. Ali, kad podlegnemo mnoštvu želja, pa nam duša kaže da učinimo nešto, mi je ne slušamo. Ipak, duša će na kraju steći prevlast.

Svest je uvek povezana sa dušom. Ali, ono što u ljudskom životu nazivamo svešću uopšte nije istinska svest; to je samo puki osećaj. Kad opazimo nešto tanano, što ne možemo da definišemo, mi to opažanje nazivamo našom svešću; to, zapravo, uopšte nije prava svest. To je pre veoma, veoma tanana želja. Mi ulazimo u nju i smesta osećamo da je to naša svest. Ali, istinska svest je Svetlost koja povezuje Nebo i zemlju. I samo Nebo je u našoj svesti.