Koncert koji je ženski vokalno-instrumentalni ansambl Agnikana's group održao u atrijumu Etnografskog muzeja u Beogradu 13. maja zaista je pretvorio ovu prostoriju u hram. Izuzetno čista, posvećena i meditativna atmosfera koju svojim izvođenjem stvara ova grupa potpuno je osvojila publiku. Svi su, makar na nekoliko minuta, mogli da osete i dožive duboki i okrepljujući mir u sopstvenom srcu.

Pitanje: Kakva je razlika između svesti koju je Buda postigao i koju je Hrist postigao?

Šri Činmoj: Oprosti mi što ti ovo govorim, ali neće ti nimalo pomoći ako znaš šta je Hrist postigao ili nije postigao. Ono što je važno je to da li ti nastojiš da izrasteš u sliku i priliku Hrista. Samo ti to može pomoći. Ako znaš šta je Hrist postigao, šta je Buda postigao, od toga nema nikakve koristi. Može ti pomoći jedino da nastojiš da izrasteš i Hristovu svest ili u Budinu svest. A opet, doći će vreme kad ćeš morati i to da prevaziđeš.

Dve gospođe su pošle jednom duhovnom Učitelju. Jedna od njih je postavila pitanje učitelju, za račun ove druge, svoje prijateljice. Rekla je: "Možeš li da nam kažeš da li će njen sin položiti ispit? Uskoro treba da izađe na ispit".
Dečakova majka je takođe bila zainteresovana da čuje šta će učitelj reći. 
Učitelj je meditirao nekoliko trenutaka i rekao: "A, on će proći na ispitu dobro, veoma dobro!"

Pitanje: Zašto neki duhovni Učitelji odlaze u svet da bi povećali broj sledbenika?

Šri Činmoj: Pravog Učitelja ne zanima broj njegovih posvećenika, pošto Božijom milošću Učitelj i tragalac moraju da pronađu jedan drugog. Doduše, Šri Ramakrišna je išao u potkrovlje svoje kuće i plakao za duhovnim učenicima. Pitao je Majku Kali zašto učenici koji su mu predodređeni nisu došli. Ljudi bi mogli da upitaju zašto nije mogao da sačeka Božiji Čas. Za Šri Ramakrišnu Božiji Čas je kucnuo, ali mu je neznanje sveta preprečilo put. Bog mu je rekao da nešto uradi i podario mu je sposobnost za to, ali se neznanje postavilo pred njega i odlagalo, odlagalo i odlagalo njegovo ispoljavanje. Šri Ramakrišna nije plakao za učenicima koji bi došli i dotakli mu stopala. On je plakao za učenicima koji bi bili njegove prave ruke i šake, koji bi leteli sa njim u Univerzalnu Svest, koji bi radili za njega i na taj način radili za Boga.