Strah je jedna stvar; poštovanje je nešto drugo. Duboko poštovanje je osećanje da je neko malo iznad vas, pa treba da se lepo ponašate.

Bog je beskrajno bolji od vas u svakom pogledu, pa osećate da treba da imate tu vrstu poštovanja. Dublja od poštovanja je ljubav, prava ljubav. Detetu nije potrebno duboko poštovanje; ono ne mora da pokazuje stalno poštovanje, zato što zna da ima ljubav koja je beskrajno delotvornija. Dete ne mora svakog trenutka da dodiruje stopala svog oca. Dovoljno je da pokaže ocu svoju ljubav, svoje srce. Mi osećamo da i sami posedujemo ono što poseduje naš otac. Na nesreću, još uvek smo deca; zbog toga otac nije u stanju da nam da svoje ogromno bogatstvo. Ali kada dete odraste, ono dobija ono što njegov otac ima i ono što on jeste. Ako možemo da volimo Boga od sveg srca, Bog će nam dati sve.

Izvor: Šri Činmoj, "Božanski heroj"

Najveća prepreka u našem kontaktu sa Bogom je strah.

Naša predstava o Bogu je veoma čudna. Mi smatramo da je On kao školski učitelj koji će nas istući ako odstupimo makar i milimetar od staze Istine. Ali, takva predstava o Bogu je besmislena. Postoji samo jedan Bog, Bog Ljubav. Veoma je nezdravo prilaziti Bogu sa strahom. Ne smemo da se plašimo Božije Pravde, ne smemo da se plašimo Boga. Ako se plašimo Boga, nikada nećemo biti u stanju da Mu se približimo, nikada nećemo moći da dobijemo nešto od Njega. Kada se nekoga plašimo, stvarnost našeg bića se odvaja od stvarnosti te osobe. Ako se dete plaši svog oca, neće moći da dobije ništa od njega, neće čak ni odlaziti k njemu.

Izvor: Šri Činmoj, "Božanski heroj"

Strah se pojavljuje jedino kada niste voljni da se odreknete svog starog života ili kada niste sigurni u novi život.

Ako možete da izbrišete prošlost i da budete spremni da i svesno i duševno uđete u večito novo, videćete da i to novo takođe ima svoju stvarnost, stvarnost koja ispunjuje više nego prošlost. Tada ne može biti straha, nikada. A ako vapite za svetlošću, ona će vas voditi, jer je to u samoj njenoj prirodi. Svrha vašeg života je da postanete sama svetlost. Ako svim srcem i spontano vapite za svetlošću, tu ne može biti straha.

Izvor: Šri Činmoj, "Božanski heroj"

Neki ljudi se plaše da meditiraju samo zato što je meditacija nova za njih.

Sve što je novo obično izaziva strah u nama. U pojedinim religioznim tradicijama, molitvi je dat mnogo veći značaj nego meditaciji. Ljudi osećaju da nisu lojalni sopstvenom religioznom opredeljenju ukoliko meditiraju umesto da se mole. Ne moramo se odreći svoje religije da bismo meditirali. Sama svrha meditacije je da ujedini, proširi, prosvetli i ovekoveči našu svest. Kada meditiramo, mi ulazimo u sopstvenu Božanstvenost, koja ima beskonačnu Snagu. Kako možemo da se plašimo kada imamo slobodan pristup Božanstvenosti, kada je naše celo postojanje, unutrašnje i spoljašnje, ispunjeno božanskom bezgraničnom i beskonačnom Snagom? To je nemoguće!

Izvor: Šri Činmoj, "Božanski heroj"

Vaše fizičko biće se možda plaši tamne noći prošlosti, ali vi morate uvek da gledate napred, da gledate ispred sebe.

Prošlost je prašina. Ako se u vašem umu  javi prošlost i počne da vas muči onim što ste uradili pre dve nedelje ili pre dva sata i ako ta prošlost nije inspirativna i ohrabrujuća, ponovo je bacite u prašinu. Prošlost se mora sahraniti. Od ovog trenutka treba da raste vaše duhovno biće.

Izvor: Šri Činmoj, "Božanski heroj"

Šta radi majka kada kod svog deteta primeti mane, nesavršenosti i slabosti? Ona ih brižljivo i u tajnosti sakriva.

Ona nikada neće ni pomisliti da izloži svoje dete svetu. Tragalac u duhovnom životu trebalo bi da oseća da je dete Božanske Majke. Ona ima beskrajno više ljubavi i samilosti nego svetovna majka, pa kako onda Ona može da izloži svoje dete? Ona prikriva njegove brojne nesavršenosti i u potaji ga navodi da postane svesno svojih mana. Ona to radi jedino zbog toga što ne želi da dete stalno ponavlja iste greške. Ali, ne zaustavlja se tu. Ona dete odvodi korak dalje i preobražava njegov život tame u život svetlosti.

Izvor: Šri Činmoj, "Božanski heroj"

U vama je Bog i sjaj božanske svetlosti. Vi hoćete da vidite tu svetlost. Pokušavate da uđete u njeno prostranstvo, ili da iznesete na površinu svetlost koju već posedujete.

Ali, mnogi ljudi se plaše svetlosti. Oni kažu: ”Da, mi hoćemo svetlost”, ali kada im ona dođe, osećaju da će biti uhvaćeni. Misle da će, ukoliko budu mogli da se sakriju u mračnoj sobi, moći da sagledaju svet i donose odluke, a da niko neće moći da vidi njih. Oni osećaju da je njihova tama neka vrsta sigurnosti i bezbednosti. Kada se pojavi svetlost, spremna da uđe u njih, oni osećaju da će sve njihove slabosti i ograničenja, sve negativne ideje i misli, biti otkrivene. Mnogi zato izbegavaju duhovne Učitelje. Zašto? Misle da će ih duhovni Učitelj odmah prozreti i reći: ”O, ti si još juče ili pre nekoliko meseci uradio veoma loše stvari”! Ljudi ne žele da budu izloženi svetlosti, mada nam je svetlost svima potrebna. Ali, ovakav stav je velika greška. Duhovna svetlost nikada neće ih razotkriti svima. Naprotiv, ona će ih prosvetliti i preobraziti.

Izvor: Šri Činmoj, "Božanski heroj"