Pitanje: Zašto neki duhovni Učitelji odlaze u svet da bi povećali broj sledbenika?

Šri Činmoj: Pravog Učitelja ne zanima broj njegovih posvećenika, pošto Božijom milošću Učitelj i tragalac moraju da pronađu jedan drugog. Doduše, Šri Ramakrišna je išao u potkrovlje svoje kuće i plakao za duhovnim učenicima. Pitao je Majku Kali zašto učenici koji su mu predodređeni nisu došli. Ljudi bi mogli da upitaju zašto nije mogao da sačeka Božiji Čas. Za Šri Ramakrišnu Božiji Čas je kucnuo, ali mu je neznanje sveta preprečilo put. Bog mu je rekao da nešto uradi i podario mu je sposobnost za to, ali se neznanje postavilo pred njega i odlagalo, odlagalo i odlagalo njegovo ispoljavanje. Šri Ramakrišna nije plakao za učenicima koji bi došli i dotakli mu stopala. On je plakao za učenicima koji bi bili njegove prave ruke i šake, koji bi leteli sa njim u Univerzalnu Svest, koji bi radili za njega i na taj način radili za Boga.

Niko nije nezamenljiv, istina je. Ipak, u isto vreme, svaka osoba je nezamenljiva sve dok je potpuno iskrena u svojoj težnji i služenju Misiji Svevišnjeg. Zbog ponosa i taštine, niko ne može da oseća da je neophodan; ali je svako neophodan kada je iskreni, posvećeno odabrani instrument Boga. Učitelju su potrebni učenici zato što su oni poput njegovih ruku, njegovih udova, proširenje njegove sopstvene svesti. A kada dobije zapovest od Najvišeg, treba da pokuša da pronađe one koji će biti nerazdvojni deo njegove svesti da bi mu pomogli da ispuni zapovest.

Duhovni Učitelji su, po tradiciji, govorili: “Ako imaš nešto, drugi moraju da dođu k tebi. Ne ide izvor žednome, već žedan izvoru”. To je apsolutno tačno ako je onaj ko je žedan odrastao. Međutim, ako osećate da je žedna osoba samo beba, onda je sve sasvim drugačije. Beba će plakati u svojoj sobi, a majka će dotrčati da je nahrani. Majka ne kaže bebi: “Moraš da dođeš k meni zato što ti treba nešto od mene”. Ne, majka sve ostavlja i dolazi bebi.

Isto tako, u duhovnom životu, neki Učitelji osećaju potrebu da izađu u svet, pošto je spoljašnji svet po svojoj svesti samo beba. Ovi Učitelji osećaju da ima mnogo dece koja plaču za duhovnom Svetlošću, duhovnom mudrošću, duhovnim savršenstvom, ali ne znaju gde ili kako da ih pronađu. Otuda, Učitelji idu iz mesta u mesto i nude svoju Svetlost sa namerom da služe božanskom u čovečanstvu. Ja sam takođe jedan od njih. Putujem unaokolo zato što osećam da ima iskrene dece kojoj je potrebna Svetlost koju mi je Svevišnji dao da ponudim čovečanstvu. Zato idem u toliko zemalja širom sveta, jer osećam da je spoljašnji svet moje dete.

Kada svet plače, ako imamo sposobnost, moramo da ga nahranimo. Ako imam sposobnost da vam nešto dam i imam sposobnost da dođem i stanem tačno pred vas, zašto da vas onda zovem k sebi? Ako imam sposobnost da položim sebe pred vas i da vam dam Svetlost koju želite, to moram i da uradim. Ako nemam sposobnost, onda treba da ćutim.

Spoljašnji svet je veoma ograničen u poređenju sa unutrašnjim svetom. Naš svet je dugačak i širok samo nekoliko hiljada milja, dok unutrašnji svet nema granica. Duhovna osoba oseća, snagom sopstvenog ostvarenja, da su svi svetovi njeni, zato što je njen Učitelj, Svevišnji, sveprožimajući. Dakle, ako je Svevišnji sveprožimajući, zašto bi Njegovom sinu bilo ispod časti da ide iz jednog mesta u drugo?

Razni su načini da se nahrani svet. Pisanje duhovnih knjiga jedan je način; držanje predavanja drugi. Kada neko ima mnogo sposobnosti, zašto ih ne bi sve iskoristio? Neki duhovni Učitelji nemaju te spoljašnje sposobnosti. Šri Ramakrišna, na primer, nije pisao. Ipak, to ga nije sprečilo da ostvari Najvišeg. Istovremeno, oni koji imaju sposobnost da pišu i drže predavanja, nisu lišeni Bogoostvarenja.

Bog se igra na razne načine. Ako Bog duhovnom Učitelju podari sposobnost da piše, drži predavanja, druži se sa ljudima, putuje iz mesta u mesto, onda je to Božija odluka. Tada Učitelj sprovodi Božiju Volju. A ako Bog Učitelju ne podari sposobnost da piše i govori, ne možemo da okrivljujemo duhovnog Učitelja ili da kažemo da je manje vredan. Moramo znati šta Bog želi od nas. Ako Bog želi da ja pišem, podariće mi tu sposobnost. Ako Bog ne želi da ti pišeš, neće ti podariti tu sposobnost. U oba slučaja, ne možemo tome prigovarati.

Iz knjige Šri Činmoja, "Mudrost"