Priče

Bio jednom jedan veliki pevač koji je nastupao dugi niz godina. Na nesreću, iznenada je ogluveo. Isprva se osećao jadno, zato što je mislio da neće moći više da se bavi svojom profesijom, ali je na svoje iznenađenje uskoro otkrio da i dalje može da zadrži isti visok nivo tokom svojih koncerata.
Pevač se molio i molio da mu se sluh povrati. Nakon nekoliko godina, jedne noći se blistavo biće pojavi pred njim. To biće je moglo da govori ne koristeći reči. Ono reče: „Da li hoćeš da ti se povrati sluh?“
Pevač reče: „Da, da! Poslednjih deset godina uopšte ne čujem ništa, ali pre toga sam savršeno čuo. Dok sam mogao da čujem, čuo sam kako neki ljudi u publici kude moje pevanje dok ga neki drugi hvale. U celini mi je izgledalo da me više ljudi hvali nego što me kudi. Ali sad, iako ne mogu da čujem njihovo mišljenje, čini mi se da je publika mnogo kritičnija prema meni. Kako bih voleo da mi se vrati sluh!“
Blistavo biće reče: „Ako hoćeš da ti se vrati sluh, ja imam moć da ti ga vratim, ali ne mogu da ti obećam i da će te ljudi više hvaliti“. Blistavo biće blagoslovi pevača i na licu mesta njemu se vrati sluh.
Rano narednog jutra, pevača grubo probudi glasan razgovor. Njegova žena i njihova dva sina su se žučno raspravljali. Jadni pevač uvide da je njegov jutarnji mir potpuno upropašćen. A baš je te večeri trebalo da održi veoma važan koncert. Tokom dana je vežbao, a onda pošao na koncert. Dok je pevao, sve je izgledalo normalno, ali na kraju nije bila aplauza. Nijedna osoba iz publike nije tapšala!
Pevač je bio zbunjen. On reče sebi: „Šta je sad ovo? Dok sam bio gluv, nisam mogao da čujem aplauz, ali sam video kako ljudi tapšu. Sad mogu da čujem, ali je ista tišina kao i dok nisam ništa čuo“.
Publika nije znala da čuveni pevač više nije gluv i svi su se čudili zašto se njegovo pevanje promenilo preko noći. Oni rekoše jedni drugima: „O Bože! Potpuno je izgubio svoj pevački dar. Kakav je sjajan pevač nekad bio! Još je do nedavno pevao dobro, ali je večerašnji nastup bio naprosto užasan!“ Publika je bila tako žalosna i razočarana da uopšte nije ni tapšala pevaču.
Neizbežno, pevač je čuo primedbe slušalaca, pa se te večeri vratio kući potpuno utučen. Rekao je svojoj ženi i deci: „Sad sam shvatio da je to što sam ogluveo bio veliki blagoslov. Sluh mi se vratio na samo jedan dan i već sam gorko zažalio zbog toga. Rano jutros sam morao da slušam kako se moji bližnji prepiru i svađaju. A večerašnji nastup je bio tako loš da je nakon njega publika samo ćutala“.
Nekoliko trenutaka, pevač je ćutao. Onda nastavi: „O Bože, sve što Ti činiš, to je za naše sopstveno dobro. Naučio sam lekciju. Sad te molim da mi ponovo oduzmeš sluh! Ne želim više da slušam! Jedan dan je dovoljan! Ne želim da slušam ružne i nebožanske stvari o drugima i ne želim da slušam negativne stvari o samom sebi. Dok sam bio gluv, bio sam srećan u svom svetu. Ne želim ništa da čujem! O Bože, dođi i ponovo mi uzmi sluh!“
Ali, avaj, Bog mu nije pritekao u pomoć. Jadni pevač je bio prisiljen da sluša stalne kritike. Na kraju je morao da prekine svoju pevačku karijeru zato što su svi govorili da je izgubio svoj talenat.
Kad je taj pevač započeo svoje putovanje, bio je pun obećanja. Čak i nakon što je izgubio sluh, to nije štetno uticalo na njegove nastupe. Naprotiv, postajao je sve slavniji. A onda, kad kad mu se u starosti vratio sluh, postao je krajnje jadan. Njegov napredak se pretvorio u nazadovanje. Zašto? Upravo zbog njegovih molitvi da mu se ispune želje. Godinama i godinama se molio Bogu da mu vrati sluh i na kraju mu je Bog ispunio želju. Kad nam Bog ispuni želje na naše uporno insistiranje, ponekad je to na našu veliku štetu!

Iz zbirke pripovedaka Šri Činmoja „U zabavi uživam, prosvetljenje proučavam“, deo 2