Da biste pobedili strah od neuspeha, treba da znate šta je neuspeh i šta on može da učini. Strah će neizostavno nestati kad shvatite da neuspeh nije nešto sramno, štetno, razorno ili bolno, već nešto prirodno.

Kad dete uči da hoda, ono se često sapliće i pada. Ono ne oseća da je padanje neuspeh. Ono misli da je prirodno da na trenutak ustane i potom ponovo padne. Ako mislite o neuspehu ne kao o nečemu što je suprotstavljeno stvarnosti, već kao o nečemu što formira stvarnost i postaje stvarnost, tad neće biti nikakvog straha. Mi neuspeh smatramo nečim što je suprotno našim očekivanjima, ali je neuspeh nešto što nas tera napred. Ono što mi nazivamo neuspehom, u Božjim očima je samo jedno iskustvo. Nikad neuspeh ne smemo uzimati kao nešto konačno, ili kao vrhunac nekog iskustva, već kao deo toka tog iskustva.

Izvor: Šri Činmoj, "Krila radosti"

Da bismo pobedili strah u umu, neophodno je da svakodneovno praznimo um.

Um je pun sumnje, tame, neznanja, podozrenja i sličnih stvari. Rano ujutro, tokom otprilike deset minuta, pokušajte da nemate nikakve misli - ni dobre ni loše, ni božanske ni nebožanske. Ako misao dođe, ne dajte joj da uđe. Potom, posle izvesnog vremena, dopustite samo božanskim mislima, koje su vaši prijatelji, da uđu. U početku možda nećete znati koja vam je misao prijatelj, a koja neprijatelj, tako da morate da budete veoma obazrivi. Vaši prijatelji su božanske misli, napredne misli, prosvetljujuće misli, koje će nesumnjivo pobediti strah u vašem umu. Osetite da je vaš um kao posuda. Najpre je izpraznite, a potom čekajte da se spuste mir, svetlost i blaženstvo. Ako prethodno ne ispraznite posudu, mir, svetlost i blaženstvo neće moći da uđu.

Izvor: Šri Činmoj, "Krila radosti"

U najvećem broju slučajeva, mi osećamo strah u umu, a ne u srcu.

Srce koje teži zna kako da uspostavi nerazdvojno jedinstvo sa stvarnošću koja je spolja i unutra. Ali sumnjičavi, podozrivi i komplikovani um oseća da je teško da gleda istim očima kao stvarnost koja cveta pravo pred nama. Um sumnja u stvarnost pred sobom. A potom dolazi vreme kad um, na sopstveno iznenađenje, počinje da sumnja u svoju sopstvenu procenu. Tada um oseća ogromno nezadovoljstvo. Nekad je bio sudija, a sada je postao žrtva svog sopstvenog suda. Srce, međutim, od samog početka nastoji da se poistoveti sa stvarnošću oko sebe. Zahvaljujući svom poistovećenju sa tom stvarnošću, ono upija ono što stvarnost jeste i ono za šta se stvarnost zalaže. Ako živimo u srcu koje teži, srcu koje vapi za sveprožimajućom stvarnošću jedinstva, teroru straha lako možemo učiniti kraj.

Izvor: Šri Činmoj, "Krila radosti"

Ako hoćete da živite duhovnim životom, trebalo bi da meditirate bar jednom dnevno.

Najbolje je da se meditira rano ujutru, kad je atmosfera tiha i puna mira. Sledeće pogodno vreme je veče. Ako svojoj meditaciji dajete odgovarajući značaj i ako ste iskreni, vaša sposobnost da meditirate automatski će rasti. Ako ste u svojoj meditaciji redovni i tačni i sami ćete primetiti kako napredujete. Ako imate utvrđeno vreme za meditaciju, to će vam pomoći da se izborite sa lenjošću i svojeglavošću uma.

Izvor: Šri Činmoj, "Krila radosti"

Razlika između molitve i meditacije je sledeća: kad se molimo, mi osećamo da je naše postojanje usredsređeni plamen koji stremi naviše. Sama priroda molitve je da dosegne Boga stremeći naviše. Kad meditiramo, mi se bacamo u prostor širine, u beskrajno more mira i blaženstva, ili primamo Beskraj u sebe.

Molitva i meditacija su kao glava i pismo istog novčića. Obe su krajnje efikasne. Kad se molim, ja govorim, a Bog sluša. Kad meditiram, Bog govori, a ja slušam. Kad se molimo, mi idemo naviše ka Bogu, kad meditiramo, Bog silazi naniže ka nama. U krajnjem rezultatu, to je isto. Moramo, međutim, da znamo da kad se molimo osećamo da smo kao pojedinci odvojeni od Boga. Mi osećamo da je On na jednom, a mi na sasvim drugom mestu. Gledamo naviše prema Njemu i plačemo za Njim, ali ne znamo kada će i u kojoj meri Bog ispuniti naše molitve. Meditacija kaže: "Bog nije ni gluv ni slep! On zna šta treba da učini da bi ispunio Sebe u meni i pomoću mene. Hajde da ostanem u duševnoj tišini". Najvišu molitvu izgovorio je Hrist Spasitelj: "Neka bude Volja Tvoja". Ta molitva je, takođe, početak meditacije. Tamo gde molitva završava svoje putovanje, počinje meditacija.  

Izvor: Šri Činmoj, "Krila radosti"