Duhovni Učitelj je kao stariji brat u porodici.

Stariji članovi porodice znaju više od mlađih, pa su u prilici da pokažu mlađima gde je cilj. Kada jednom to urade, njihov posao se završava. Mi ne možemo da stalno svesno boravimo u svojoj najvišoj svesti; ali ako znamo da postoji neko ko uvek predstavlja naš najviši deo, onda lako možemo da ga slušamo. Ako moja glava kaže mojim nogama da nešto urade, noge ne dovode u pitanje mudrost ili istinitost uputstava koje im je glava dala. Ja ne osećam da je mojim nogama ispod časti da urade ono što im glava nalaže, jer znam da su moja glava i noge sastavni deo mog tela. Na isti način, Guru i njegovi učenici su neodvojivo jedno.

Izvor: Šri Činmoj, "Božanski heroj"

Pravi duhovni Učitelj će reći da on nije Guru; jedini istinski Guru je Svevišnji.

Ljudsko biće je vođa samo nekolicini ljudi. Možda će to biti stotinu ili hiljadu ljudi, ili možda milioni ljudi. Ali istinski Guru, jedini stvarni Guru, je Bog. Ako prihvatite neko ljudsko biće kao svog Gurua, to je jedino zbog toga što je ono prosvetljenije od vas. Ako je Guru, ljudsko biće, iskren i prosvetljen, on prima svetlost direktno od Svevišnjeg. Njega bi trebalo smatrati uzvišenijim delom tragaočevog bića, a ne nekom drugom osobom. Pošto fizičko biće oseća da je um superiorniji, ono sluša um. Na sličan način, ako tragalac oseća da osoba koju je on prihvatio kao svog Gurua poseduje više svetlosti mudrosti od njega, on sluša tu osobu, ne sa osećanjem odvojenosti, već kao što bi slušao viši deo sopstvenog bića.

Izvor: Šri Činmoj, "Božanski heroj"

Treba da znate da ste Božije dete, a ne Božiji sluga.

Ako osećate da je Bog Gospodar, a vi Njegov sluga, kako ćete imati veru u sebe? Sluga će odmah reći: “Danas je on moj gospodar. Sutra će me možda oterati“. Sluga ne može da smatra imovinu ili sposobnost svog gospodara svojim vlasništvom, ali dete može.

Izvor: Šri Činmoj, "Božanski heroj"

Žrtvovanje angažuje celo naše biće: telo, vital, um, srce i dušu. U duhovnom životu, žrtvovanje znači da sve što imamo i sve što jesmo, u celom svom biću, moramo da posvetimo najvišem i najdubljem u sebi.

Tada telo neće imati svoju sopstvenu individualnost; ono će biti svesna igra Božanskog u nama. Um, takođe, neće imati sopstvenu individualnost. Um i vital će takođe biti svesni instrumenti Božanskog. Žrtvovanje ne znači da nešto gubimo dajući nešto. Mi žrtvujemo svoje ograničeno biće uzvišenijem i većem Biću i tada automatski postajemo veće i uzvišenije Biće. Kada svojim umom, srcem i dušom ponudimo nešto Božanskom, mi u stvari u celom svom biću postajemo božanski. Mi žrtvujemo svoju telesnu glad i zahteve uma svom srcu i duši. Ovo žrtvovanje nije samo naše uobraženje. Kada smo u stanju da žrtvujemo celo svoje biće, mi hranimo Božansko u sebi.

Izvor: Šri Činmoj, "Božanski heroj"

U svakom trenutku pruža nam se prilika za žrtvovanje.

Šta ćemo žrtvovati? Ne treba da žrtvujemo svoje telo, dom, roditelje, ili decu i porodicu. Žrtvovanje znači da treba da se odreknemo stvari koje se ne otvaraju prema svetlosti. Mnoge stvari su pogrešne u nama; mi imamo u sebi tamu, nesavršenost i ograničenost. Te stvari treba svesno da žrtvujemo svetlosti u nama. Sa duhovne tačke gledišta, naša žrtva je odricanje od neznanja, slabosti, ograničenja.

Izvor: Šri Činmoj, "Božanski heroj"