Razlika između molitve i meditacije je sledeća: kad se molimo, mi osećamo da je naše postojanje usredsređeni plamen koji stremi naviše. Sama priroda molitve je da dosegne Boga stremeći naviše. Kad meditiramo, mi se bacamo u prostor širine, u beskrajno more mira i blaženstva, ili primamo Beskraj u sebe.

Molitva i meditacija su kao glava i pismo istog novčića. Obe su krajnje efikasne. Kad se molim, ja govorim, a Bog sluša. Kad meditiram, Bog govori, a ja slušam. Kad se molimo, mi idemo naviše ka Bogu, kad meditiramo, Bog silazi naniže ka nama. U krajnjem rezultatu, to je isto. Moramo, međutim, da znamo da kad se molimo osećamo da smo kao pojedinci odvojeni od Boga. Mi osećamo da je On na jednom, a mi na sasvim drugom mestu. Gledamo naviše prema Njemu i plačemo za Njim, ali ne znamo kada će i u kojoj meri Bog ispuniti naše molitve. Meditacija kaže: "Bog nije ni gluv ni slep! On zna šta treba da učini da bi ispunio Sebe u meni i pomoću mene. Hajde da ostanem u duševnoj tišini". Najvišu molitvu izgovorio je Hrist Spasitelj: "Neka bude Volja Tvoja". Ta molitva je, takođe, početak meditacije. Tamo gde molitva završava svoje putovanje, počinje meditacija.  

Izvor: Šri Činmoj, "Krila radosti"