Zašto bi trebalo da strahujete šta drugi misle o vama?

Ako oni smatraju da ste vi najgora osoba na svetu, da li će vam to naneti štetu? A ako misle da ste najbolja osoba, da li će vas to makar i za milimetar približiti ostvarenju Najvišeg? Treba da znate ko vam je najdraži na ovom svetu. Bog je najdraži. Znajte da treba da obratite pažnju u slučaju da je On nezadovoljan vama, da On govori loše o vama, jer vi ne želite da povredite svog Najdražeg. Ali, ako je svet nezadovoljan vama ili govori loše o vama, onda ga pustite da igra svoju ulogu. Ako vas svet grdi, to ne znači da i vi treba da grdite svet. Ako možete da vidite Boga kao svoju jedinu stvarnost, Bog će vam dati more mira, more unutrašnjeg mira.

Izvor: Šri Činmoj, "Božanski heroj"

Mi, naravno, nećemo praviti greške svesno i namerno. Ali, ako dođe do greške u našem unutrašnjem biću, vitalu, fizičkom biću ili umu, moramo odmah biti spremni da je priznamo bez straha.

Šta su greške, na kraju krajeva? Sama ideja da je greška nešto sramno ili nešto što se ne sme pominjati stvara pogrešnu vibraciju u kosmosu. Potpuno se varamo ako mislimo da je greška nešto što će neizbežno biti praćeno kažnjavanjem. Prvo, posmatrajmo greške kao neuspehe. Šta su neuspesi? Oni su stubovi uspeha. Greške su Božija iskustva u nama, a On nas vodi ka konačnom Cilju, koji je savršeno Savršenstvo. Drugo, posmatrajmo ih kao poluistine. Ako grešku pomatramo kao nesavršenu ili beskrajno malu istinu, ako u njoj možemo da vidimo tračak istine, onda možemo da osetimo da ona može da bude ispravljena ili preobražena u istinu. Šta mi obično činimo? Distanciramo se od greške kao da je ona nešto prljavo, ružno i nepristojno. Umesto toga, posmatrajmo svaku grešku kao grumen gline koji može da se oblikuje i izvaja u nešto korisno.

Izvor: Šri Činmoj, "Božanski heroj"

Zašto brinemo? Brinemo zato što ne znamo šta će nam se dogoditi sutra, pa čak ni sledećeg minuta.

Mi osećamo da ako ne uradimo nešto za sebe, onda to niko neće uraditi. Ako, međutim, možemo da osetimo da postoji Neko ko misli na nas beskrajno više od nas samih, Unutrašnji Pilot, i ako možemo svesno da Mu ponudimo svoju odgovornost, onda naša prošlost, sadašnjost i budućnost postaju Njegov problem. Dok smo mala deca, mi se predajemo svojim roditeljima i zauzvrat dobijamo zaštitu. U našem spoljašnjem životu postali smo odrasli ljudi, ali u duhovnom životu smo još uvek deca i u svakom trenutku treba da se trudimo da slušamo naloge svog unutrašnjeg bića.

Izvor: Šri Činmoj, "Božanski heroj"

Strah proizilazi iz tame, iz neznanja.

Ako uđemo u sobu koja je potpuno mračna, uplašićemo se. Ali, čim upalimo svetlo, tama je osvetljena, a naš strah nestaje. Vidimo da nemamo čega da se plašimo u mraku, a da nemamo čega da se plašimo ni u svetlosti. Strah je jedan od naših najnezgodnijih problema. Strah nam ne dozvoljava da ugledamo lice konačne Stvarnosti. On nam ne dozvoljava da dosegnemo Zlatnu Obalu Onostranog. Kada nesvesno negujemo strah, on se smešeći rukuje sa nama. Kada svesno razmišljamo o strahu, on nas pobednički grli. Ali, kada razmišljamo o svojoj unutrašnjoj hrabrosti, Bog plače Njegovim božanskim Plačem, jer oseća da u nama ima izabrani instrument.

Izvor: Šri Činmoj, "Božanski heroj"

Naša najveća zaštita nije u našim materijalnim dostignućima i bogatstvima.

Sve bogatstvo sveta je ništavno u odnosu na našu božansku dušu. Ali, ako možemo da osetimo da postoji Neko ko misli na nas beskrajno više nego što mi mislimo na same sebe i ako možemo svesno da kažemo: „Večni Oče, Večna Majko, Ti preuzmi odgovornost za ono što činim, govorim i u šta izrastam”, onda nećemo brinuti o svojoj sudbini, jer ćemo znati i osećati da je ona u Svevolećim Rukama Boga, koji će uraditi sve u nama, pomoću nas i za nas.

Izvor: Šri Činmoj, "Božanski heroj"

Čovek koji ne teži ni u šta nije siguran.

On je prepuštena na milost i nemilost svim svojim ćudima. U ovom trenutku nešto ga može navesti da se oseća potpuno beskorisno i beznadežno. U sledećem trenutku, njegov ego će izbiti na površinu i učiniti da oseća da je on sve, da je gospodar Univerzuma. Za netežeću osobu ništa nije pouzdano. Ali, za čoveka koji teži, Večnost je pouzdana, jer on zna i oseća da se nalazi u toku Večnosti. On je reka koja se uliva u okean. On zna da u sebi ima sve. Trenutno je poput deteta. Njegov Otac ne može mu dati milione dolara zato što je samo dete i pogrešno će ih iskoristiti. Dete zna da može da potroši samo dinar ili dva odjednom, ali je sigurno da će mu, kada odraste, njegov Otac dati sve Svoje bogatstvo: beskrajni Mir, Svetlost i Blaženstvo.

Izvor: Šri Činmoj, "Božanski heroj"

Ego želi da uveća svoju moć i gospodarenje drugima.

Ego postaje moćan, moćniji, najmoćniji zato da bi dominirao drugima. Ali, samopouzdanje je nešto drugo. Ono proističe iz unutrašnjeg izvora, višeg izvora. Mi crpimo samopouzdanje iz svog unutrašnjeg bića, iz naše sopstvene unutrašnje stvarnosti. Tu postoji božanski koren. Ego, međutim, nema nikakav koren. Jedini koren ega je neznanje.

Izvor: Šri Činmoj, "Božanski heroj"