Pitanje: Može li nam um pomoći da otkrijemo Božju Volju?
Šri Činmoj: U najvećem broju slučajeva mi nemamo predstavu o tome šta je Božija Volja. Um izbije ne površinu i kaže nam: „To i to je Božija Volja“. Ali, ako zaronimo duboko unutra, mi vidimo da um sto posto greši. Čak i srce može da pogreši. A vital i fizičko uvek greše. Ali, ako čovek može da vidi dušu i razgovara sa dušom tokom meditacije, onda će nam duša reći: „Ovo je ispravno, ono je pogrešno“.

Postoje dve vrste osećanja - božanska i nebožanska. Osećanja sama po sebi nisu loša, ali kad ih zloupotrebljavamo, onda su to nebožanska osećanja. Kad se pravilno upotrebe, to su božanska osećanja i apsolutno su neophodna. Nebožanska osećanja su ograničena na fizičko telo, vital i mračni um. Ova vrsta osećanja su rezultat neispunjenih, nezadovoljenih i nezadovoljnih želja. Ona neprestano pokušavaju da poseduju bilo neki predmet i pojedinca, bilo ceo svet. Ona nas vežu i ograničavaju i na kraju iscrpljuju našu fizičku, vitalnu i mentalnu energiju. Ova posesivna osećanja nas teraju da razmišljamo o svemu u terminima 'ja, meni, moje' .

Želim da vam kažem da, kad uđete u duhovni život, veoma često uviđate da igra vitalnog sveta ili podsvesti izranja na površinu, pa vam se um puni prljavim, nečistim mislima i ružnim idejama. Dakle, šta se dešava? Osećate: “Oh, bio sam daleko bolji pre nego što sam prihvatio duhovni život. Ove se misli nisu tad pojavljivale. Ušao sam u duhovni život da bih imao bolji život, život radosti, uspeha i napretka. Kako to da umesto da napredujem, opet postajem očajan? Ove mi se neprilične misli neprestano pojavljuju!” Uvek kažem da zaboravite na prošlost. Ali ukoliko vas ta prošlost zaokupi u velikoj meri i ispreči se pred vama sa svojim nesavršenstvom, ograničenjima i robovanjem, nemojte se uplašiti. Nemojte da se bojite svoje niže prirode. To je poslednji udarac koji vaš vital želi da vam zada.

Na nesreću, mi ili pridajemo nezaslužen značaj telu, ili mu uopšte ne pridajemo važnost. Ne smemo da budemo previše vezani za telo. Kada koristimo telo da bismo uživali, za čulna zadovoljstva, samo za žudnju, tada ga zloupotrebljavamo. A opet, ako preziremo telo, fizičku svest, nikada nećemo biti potpuno ispunjeni na ovom svetu.

Pitanje: Da li tvoja filozofija kaže da će telo uvek biti prepreka u komunikaciji sa Bogom, i nikad ne može biti deo našeg samodavanja Bogu?
Šri Činmoj: Ne, telo ne mora uvek biti prepreka, smetnja ostvarenju Boga. Istina je, u ovom trenutku telo je nesvesno. Ne mora, međutim, uvek da bude tako. Odojče je nesvesno, ali to ne znači da neće preći u detinjstvo, pubertet i zrelost. Posmatrajmo telo kao jedno nesvesno dete. To dete će rasti pomoću unutrašnje hrane koju dobija od duše snagom naše težnje. Kad dete pođe u školu, ono stiče znanje. Ono, takođe, iz dana u dan stiče mudrost. Slično tome, kad se molimo, koncentrišemo i meditiramo, mi prizivamo svetlost koja je unutar nas i ta svetlost nastoji da prožme čitavo naše spoljašnje biće.