Pretpostavimo da danas gajim nadu da ću sutra postati pravi, iskreni tragalac.

Ako je to ljudska nada, to je samo pusta želja. Kada sutrašnji dan osvane, čvrsto ću spavati i nadaću se da ću narednog dana biti pravi, iskreni tragalac. Ali ako je to božanska nada, onda će odmah uslediti delovanje. Uradiću nešto. Osetiću da nije dovoljno da samo razmišljam ili se nadam da ću postati nešto. Ući ću u polje aktivnosti. Dakle, u ovom slučaju, nada je majka dostignuća. Ako počnemo da radimo nešto, ostvarićemo svoju nadu, ili će se naša nada pretvori u stvarnost.

Izvor: Šri Činmoj, "Dragulji sreće"

Ljudska nada je kao ljudska želja. Kada nam se današnja nada ostvari, sutra ćemo se nadati nečem drugom. Tu nema kraja.

Ali kada se božanska nada ostvari, mi ne tražimo neku drugu, višu realnost. U samoj nadi stvarnost se proširuje i postaje velika, veća i najveća.

Nada je prijatna.
Zato se
Družim s nadom.

Nada je brza.
Zato
Trčim s nadom.  

Nada je hrabra.
Zato
Skupljam beskrajnu snagu
Iz nade.

Nada je iskrena.
Zato
Pozivam nadu
Da me prati
Do Zlatne Obale.

Izvor: Šri Činmoj, "Dragulji sreće"

Iskreni tragalac nema želju da vidi blisku ili daleku budućnost.

On oseća da je ovaj  svet Večno Sada. Pomoću svoje uverljive unutrašnje nade, on hoće da vidi, oseti i izraste u Večno Sada. Nijedan čovek na svetu, bez obzira da li ima težnju ili ne, ne može da izbegne nadu. Ali sama nada nije bekstvo. Ona nas sjedinjuje sa višom stvarnošću koja nas prosvetljuje i ispunjava.

Izvor: Šri Činmoj, "Dragulji sreće"

U običnom svetu, nada je često samo zidanje kula u vazduhu.

Ali u duhovnom životu, unutrašnja nada i unutrašnji plač, koje nazivamo težnjom, uvek idu zajedno. Ovde naša nada igra ulogu božanskog vesnika. Nada je kao san koji je uvek samo jedan korak ispred stvarnosti. Bog koristi Svoje Ruke da pokaže pravac i odvede težnju tragaoca predodređenom cilju.

Nada umanjuje moju neveru.
Nada neguje moju veru.
Nada je moja priprema za svetlost srca.
Nada putuje preko svih granica.  

Izvor: Šri Činmoj, "Dragulji sreće"

Svet je još uvek milionima milja udaljen od mira. Ali, ne treba da se obeshrabrimo zato što ne vidimo odjednom celu stvarnost.

Mračno je pre nego što osvane dan. Kada pogledamo mrak koji je svuda oko nas i poistovetimo se sa njim, skoro da nam je nemoguće da verujemo da će se pojaviti svetlost. Ali na kraju tunela je svetlost. Kad se okonča tama, dolazi svetlost. Ova svetlost o kojoj govorimo nije mentalna halucinacija, nije iluzija. To  je naša unutrašnja svetlost, svetlost naše duše duboko u nama koja sve vreme vapi da izađe na površinu. Ta svetlost je više nego željna da izađe na površinu, da nas oslobodi, prosvetli i usavrši.

Izvor: Šri Činmoj, "Dragulji sreće"