Kada imamo ljudsku nadu, možda će se to što očekujemo ostvariti. Ali, ako se radi o božanskoj nadi, kao da osećamo da nam neko govori da posejemo seme i obećava nam da će sutra seme proklijati, prekosutra će izrasti u biljku, a nekoliko meseci ili godina kasnije, daće nam obilan prinos.

Kada imamo božansku nadu, postoji unutrašnje uverenje i mi smo inspirisani da radimo za rezultat. Ako danas uradimo nešto, sutra ćemo nešto dobiti, a prekosutra će se desiti nešto drugo; to je kao penjanje uz merdevine – idemo prečku po prečku. Krećemo se korak po korak. Mi nešto stvaramo, i budući da stvaramo, dobićemo određeni rezultat. Ako nismo zadovoljni, stvaraćemo još i još, i konačno ćemo biti srećni. To je božanska nada.

Nada hrani budućnost u nama.
Sećanje hrani prošlost u nama.
Vedrina hrani sadašnjost u nama.

Izvor: Šri Činmoj, "Dragulji sreće"