Patnja nije samo osećaj da nešto nije u redu, da smo nešto izgubili, ili da smo doživeli nešto neprijatno u svom životu. Prava patnja leži u našem svesnom osećanju odvojenosti od Boga.

Ako zađemo duboko u sebe, vidimo da je ono što pati ograničeno „ja“. Neograničeno „Ja“ ne pati. Pati onaj ko bi hteo da sputa stvarnost. Ali, neće patiti onaj ko hoće da razveže i oslobodi stvarnost unutar sebe. A opet, moramo da znamo da ono što mi nazivamo patnjom, sa Božijeg stanovišta uopšte ne predstavlja patnju. To je iskustvo koje On ima u nama i pomoću nas.

Izvor: Šri Činmoj, "Sreća"

Patnja je posledica naše ograničene svesti.

Kada neograničena svest deluje, njen rezultat vidimo u obliku radosti i blaženstva. Božija neograničena Svest je sveprožimajuća. Međutim, sada smo u konačnom. Kada nešto postignemo u konačnom, nismo zadovoljni. Kada nešto postignemo u Beskonačnom, onda smo zadovoljni.

Zašto moraš da patiš
U olujnoj zimi uma?
Jednostatno otiđi na trajni odmor
U sunčanim tropima srca.

Izvor: Šri Činmoj, "Sreća"

Kada neko ima pet dolara, tih pet dolara ga ne zadovoljavaju. On pati zato što vidi da njegov prijatelj ima deset dolara, a on samo pet.

Zatim, kada zaradi deset dolara, vidi da neko drugi ima dvadeset dolara. Tada opet pati i napregnuto razmišlja kako da zaradi dvadeset dolara. U konačnom će uvek postojati patnja, zato što pokušavamo da se nadmećemo, da grabimo, da posedujemo. Ali u Beskonačnom nema patnje, pošto tu ulazimo u univerzalnu Svest. Tamo su naša volja i univerzalna Volja jedno te isto. Međutim, mi trenutno pokušavamo da udovoljimo svetu svojom ograničenom svešću, a svet želi da udovolji nama svojom ograničenom svešću. Mi ograničavamo druge, a i sami smo ograničeni. Naše osnovno iskustvo na ovom svetu je iskustvo ograničenosti i zbog toga patimo.

Bog neumorno zahteva od nas da uradimo
Samo jednu stvar:
„Deco moja, okanite se,
Okanite se stvari koje vas čine
Žalosno i bespomoćno nesrećnim“.

Izvor: Šri Činmoj, "Sreća"

Sa najviše tačke gledišta, Bog podjednako otelotvoruje i ograničenu i neograničenu svest.

On je manji od najmanjeg i veći od najvećeg. Kada se molimo Bogu i kada meditiramo na Boga, osećamo da smo Božija najdraža deca. Kada se molimo, osećamo da nas Sveznajući Bog sluša. Kada meditiramo, osećamo da nam Bog govori, a da Ga mi slušamo. Ako mi slušamo Boga i ako Bog sluša nas, ne može biti patnje.

Ja mislim da će moja plačljiva tugovanja
Jednog dana usrećiti Boga.
Bog zna da Ga samo moji duševni osmesi
Mogu učiniti srećnim.

Izvor: Šri Činmoj, "Sreća"

Uvreženo je mišljenje da ćemo se pročistiti ukoliko prođemo kroz patnju, nedaće i fizički bol. Ta ideja nije realna.

Postoje mnogi koji pate zbog svoje prošle karme ili zato što ih napadaju nebožanske sile, ali mi ne možemo da kažemo da se oni približavaju svom odredištu. Ne! Treba iskreno da težimo da bismo stigli do svog odredišta. Nećemo pozdravljati bol; ako se pojavi, trudićemo se da ga pobedimo. Ako smo u stanju da smatramo bol samo jednim iskustvom, onda ćemo moći da ga preobrazimo u radost poistovećujući se sa radošću koju zatim unosimo u sam bol.

Izvor: Šri Činmoj, "Sreća"