Vedrina je svesno znanje o našoj unutrašnjoj božanstvenosti.

Kad smo srećni, mi ne kritikujemo Boga. Naprotiv, mi pokazujemo svoju zahvalnost. Možete održati stalno blaženstvo misleći o tome šta ste bili i osećajući zahvalnost za ono što ste već postali. Gledajte napredak koji ste ostvarili i osetite da zahvaljujući tom napretku trčite prema cilju.

Smeli entuzijazam i stalna vedrina
Bez sumnje mogu
Da postignu sve.

Izvor: Šri Činmoj, "Krila radosti"

Saosećanje je duhovni magnet. On nas privlači drugima. Kad upotrebimo svoje saosećanje i brižnost, vidimo da već deluje jedan unutrašnji magnet.

Saosećanje se zasniva na saosećajnom jedinstvu. Ako nas boli koleno, stavimo ruku na njega i osećamo brižnost prema njemu. Zašto? Zato što osećamo da je naše koleno sastavni deo našeg sopstvenog postojanja. Slično tome, ako osećamo jedinstvo sa nekim, saosećanje dolazi veoma lako. Ako osećamo patnje drugih kao svoje sopstvene, ako smo voljni da budemo deo života tih osoba, tad naše saosećanje, brižnost i druge božanske osobine odmah izlaze na površinu.

Izvor: Šri Činmoj, "Krila radosti"

Samo nam jedinstvo može doneti zadovoljstvo.

Kad nekom damo novac ili nešto drugo, trebalo bi da osećamo da to činimo da bismo uvećali svoje jedinstvo sa svetom. Trebalo bi da osećamo da nismo mi ti koji pomažemo. Baš obrnuto. Pomaže se nama. Ne pomaže naša dobrotvorna aktivnost, već naša nesebičnost, da spoznamo svoje više ja, potpuno i celovito, ovde u svetu. Svet veruje da milosrdno davanje otvara vrata raja, ali se vara. Milosrđe ne mora obavezno da ukazuje na osećaj istinske brižnosti i prave ljubavi. Kad nema prave brižnosti i prave ljubavi, nebeska vrata nikad se ne mogu otvoriti. Ne milosrđe, već naš osećaj jedinstva jeste to što otvara vrata Nebesa. Bez jedinstva, mi smo osuđeni na beskrajnu igru nadređenosti i podređenosti.

Izvor: Šri Činmoj, "Krila radosti"

Mi možemo da steknemo više saosećanja misleći o Onome koji ima beskrajno više saosećanja od nas, a to je Bog.

Božije Saosećanje se ne može opisati. Mi prilično često pravimo greške, ali nam On oprašta i oprašta. Slično tome, ako ljudi oko nas prave greške, mi im lako možemo ukazati naše saosećanje, jer Bog neprestano izliva Svoje Saosećanje na nas. Kad jednom shvatimo da Bog nije ništa drugo do naše više, prosvetljenije Sopstvo, nadređenost i podređenost se utapaju u jedinstvo i mi možemo da Božije beskrajno Saosećanje smatramo svojim sopstvenim.

Izvor: Šri Činmoj, "Krila radosti"

Između saosećanja i sažaljenja razlika je velika.

Kad nekog sažaljevamo, mi osećamo da je on niži od nas. Mi smo na milione milja daleko ili hiljade milja više nego ta osoba. Ali, uz pomoć saosećanja, mi jednostavno dolazimo k njoj i postajemo jedno sa njom. Kad ste imali sedam ili osam godina, pravili ste mnoge greške. Pravili ste čak i ogromne greške. Ali, odrasli su vam opraštali, jer ste bili dete. Saosećanje se automatski javlja kad osećate da je neko kao dete i da ne zna za bolje. Ako odrasli čine nešto pogrešno, osetite da su oni vaša mala braća i sestre. Danas ne znaju ništa bolje, ali će sutra početi da hodaju, hitaju, a potom trče prema svom cilju.

Izvor: Šri Činmoj, "Krila radosti"