Uvek gledajte na vreme kao na svog velikog prijatelja.

Vrednost vremena možemo razumeti tako što ćemo shvatiti da je svaki trenutak zlatna prilika koju nam daje Bog. Ako iskoristimo svaku priliku posvećeno i mudro, trčaćemo najbrže prema svom suđenom cilju.

Zato što sam tragalac za Istinom,
Budućnost teče prema meni.
Zato što volim Boga,
Živim u večnom Sada.

Izvor: Šri Činmoj, "Krila radosti"

Duša zna da postoji večno vreme i duša neprekidno raste u večnom vremenu.

Na nesreću, dok boravimo u fizičkom umu ili u fizičkoj svesti, prosto nam je nemoguće da mislimo o nečem besmrtnom ili večnom. Mi se ograničavamo na zemaljski ograničeno vreme. Zemaljski ograničeno vreme razlomljeno je na parčiće: jedan minut, dva minuta, tri minuta. Mi osećamo da se neprekidno borimo sa vremenom da bismo obavili stvari koje moramo da učinimo. Zato naš um postaje uznemiren i opsednut brigama. Ali, kad se molimo i meditiramo, mi ne rasparčavamo vreme na taj način. Umesto toga, jednim pogledom vidimo beskrajno i večno vreme, koje predstavlja glatki, neprekinuti tok, i ulazimo u to večno vreme.

Izvor: Šri Činmoj, "Krila radosti"

Kako možemo imati moć i poniznost u isto vreme? Setite se majke.

Majka je mnogo jača i mudrija od deteta. Ali, majci nije ispod časti da dotakne detetova stopala. Ona oseća da to što čini proističe iz njenog potpunog jedinstva sa njim. Majka je visoka, ali kad želi da nahrani dete, ona se saginje. Detetova ljubav prema majci ne smanjuje se zato što se ona saginje. Naprotiv, ona se značajno uvećava. Dete vidi da je majka visoka i mogla bi lako da ostane na sopstvenoj visini, dok se dete trudi da odraste. Ali, zbog svoje dobrote, ona to ne čini. Tu nema nadmoćnosti, već postoji samo osećaj jedinstva. Poniznost znači jedinstvo sa ostalim svetom. Pomoću svoje poniznosti, mi postajemo prostrani. Prostranstvo je samo po sebi moć.

Izvor: Šri Činmoj, "Krila radosti"

Poniznost nije znak kukavičluka. Duševna poniznost je sama po sebi oblik božanske moći.

Poniznost je snaga duše. Ono što na nebu zovemo "poniznost", na Zemlji zovemo "snaga". Kad se snaga duše ispoljava, ona se ispoljava kroz poniznost. Moći u fizičkom, moći u životnoj snazi i moći u umu teško je da budu ponizne. Ali, moći u srcu je sasvim lako da bude ponizna. Moć u srcu ima osećaj jedinstva.

Izvor: Šri Činmoj, "Krila radosti"

Pogledajte Majku Zemlju, koja nas štiti, hrani i pruža nam utočište na svaki način. Koliko je mnogo loših stvari učinjeno Majci Zemlji! Pa ipak je ona svepraštajuća.

Pred sobom možemo da vidimo poniznost vlati trave. Kad vidimo travu svojim ljudskim očima, osećamo da je ona nešto nevažno. Svako može da je gazi. Ali, kad je vidimo svojim unutrašnjim okom, vidimo koliko je ona velika. Kad rano ujutru vidimo rosu na travi, mi kažemo: "Vidi kako je lepa!" Nekoliko časova kasnije ćemo možda gaziti po njoj; pa ipak, ona se nikad ne žali i ne buni. Ako nežno hodamo po travi, možemo da steknemo osećaj jedinstva sa Majkom Zemljom. Kad imamo unutrašnju sposobnost da uvažavamo travu, reći ćemo: "Kako je ona ponizna i nesebična!"

Kao drvo ću se poviti naniže
Kao planina ću oprostiti i visoko dići svoju glavu
Kao majka ću uvek ostati budan
Kao srce, uvek ću obožavati.

Izvor: Šri Činmoj, "Krila radosti"