Ako prihvatimo duhovni život u pravom smislu te reči, mi se ne odričemo sveta niti nastojimo da pobegnemo od sveta.

Svet moramo da prihvatimo ovakav kakav je. Ako ne prihvatimo neku stvar, kako ćemo je preobraziti? Ako grnčar ne dodirne grumen ilovače, kako će je oblikovati u lonac? Ako želi da napravi lonac ili vrč, on mora da dodirne glinu. Ta glina je svet. Mi treba da preobrazimo lice sveta snagom naše posvećenosti božanstvenosti u čovečanstvu. Nemojte misliti da moleći se Bogu i meditirajući na Boga vodite računa samo o sebi, a ne i o ostatku čovečanstva. Ako dođete u podnožje Drveta Stvaranja, videćete da je Bog koren. Ako zalivate koren drveta, Drvo Stvaranja će rasti na onaj način na koji božanski Zakon to želi. Briga koju pokazujete za koren drveta, za Boga, nahraniće sve grane, koje će tada živeti u skladu sa Božjim savršenstvom.

Izvor: Šri Činmoj, "Krila radosti"

Ako ne jedemo svakog dana, mi izgladnjujemo svoje telo. Slično tome, moramo da znamo da ako se ne molimo i ne meditiramo svakog dana, mi izgladnjujemo svoje duhovno telo.

Kad težimo suzama svoga srca, mi vidimo da se Bog spušta ka nama, silazeći odozgo. To je kao kad se sreću dve osobe; jedna je na prvom spratu, a druga je na trećem spratu. Mi se penjemo na drugi sprat, a Bog silazi na drugi sprat. Tu se srećemo i ispunjavamo jedno drugo. Stepenište na drugi sprat stvoreno je plačem našeg srca. To je plač težnje; to nije kao kad lijemo suze ako učinimo nešto pogrešno. Srce plače i žudi kao uspinjući plamen koji plamti naviše, neprekidno se uzdižući. Bog silazi sa Svojom Milošću, kao reka koja teče naniže. Kad se težnja i Milost susretnu, mi osećamo božansko ispunjenje u sjedinjenju sa Bogom.

Ne, nije moguće
Da bilo koji unutrašnji plač
Ostane neprimećen.

Izvor: Šri Činmoj, "Krila radosti"

Težnja je uspinjući plač, vapaj koji se uspinje u našem srcu. Mi možemo ući u božansku svest pomoću svog unutrašnjeg plača.

Taj plač nije plač za imenom i slavom. Taj plač je plač za našim potpunim, bezuslovnim, bezrezervnim jedinstvom sa Bogom, koji je Unutrašnji Pilot broda našeg života. Neki ljudi su potpuno nesvesni Unutrašnjeg Pilota. A opet, neki znaju za postojanje Unutrašnjeg Pilota, ali ne žele da imaju nikakvu vezu ili komunikaciju sa Njim. Iskreni tragalac oseća da je neophodno da neprekidno komunicira sa Unutrašnjim Pilotom. On nije zadovoljan time da samo zna da u njemu postoji Bog. On želi da bude u Božjoj svesti i u jedinstvu sa Njim dvadeset i četiri sata dnevno.

Izvor: Šri Činmoj, "Krila radosti"

Pre nego što uzme ljudsku inkarnaciju, duša dobija unutrašnju poruku o svom božanskom cilju na zemlji.

Ona je potpuno svesna svoje misije, ali tokom našeg života delovanje fizičkog uma može ponekad prekriti božansko nadahnuće duše i njen pravi cilj. Tada misija duše ne može da se ispolji. Samo ako težimo umom, srcem i dušom, možemo spoznati cilj našeg postojanja ovde na zemlji.

Moja duša je odgovorna za moja blistava dela.
Moje srce je odgovorno za moja lebdeća osećanja.
Moj um je odgovoran za moje preobražavajuće misli.
Moj vital je odgovoran za moju energiju koja teži.
Moje telo je odgovorno za moj život koji stremi.

Izvor: Šri Činmoj, "Krila radosti"

Svesnost je iskra života koja sjedinjuje svakog od nas sa Sveopštim Životom. Ona je veza između čoveka i Boga, između Neba i Zemlje.

Bez svesti, sve je ogolela pustoš. Kad uđemo na neko tamno mesto, mi nosimo svetiljku da bismo videli kuda idemo. Ako želimo da nešto znamo o našem neprosvetljenom životu, moramo da u pomoć pozovemo svest. Svest je kao lestvica. Možemo se penjati i spuštati različitim prečkama. Ako ste u stanju da duboko meditirate, svaki nivo svesti će vam se sam predstaviti. Prva prečka je fizičko telo. Druga prečka je vital. Vital je termin koji koristimo u indijskoj filozofiji. On otelovljuje emocionalne, agresivne i dinamične osobine. Treća prečka je um. Iznad uma je duhovno srce. Duhovno srce je ono mesto gde čovek oseća "buđenje" duše. Duša je samosijajući glasnik Boga u nama. Ona ne zna za rođenje, za propadanje i smrt. Ona je večna. Ona je besmrtna. Ona dolazi direktno od Boga. Ona ostaje u kontaktu sa Bogom i vratiće se Bogu.

Izvor: Šri Činmoj, "Krila radosti"

Duhovna osoba treba da bude normalna osoba, zdrava osoba.

Da bi dosegla Boga, duhovna osoba mora da bude božanski praktična u svojim svakodnevnim aktivnostima. U božanskoj praktičnosti, mi delimo svoje unutrašnje blago, mi osećamo božansku motivaciju u svemu što činimo i delimo rezultate sa drugima. Duhovnost ne negira spoljašnji život. Spoljašnji život treba da bude ispoljavanje božanskog života koji nosimo u sebi.

 Izvor: Šri Činmoj, "Krila radosti"

Kako da načinimo sponu između spoljašnjeg i unutrašnjeg života?

Ako znamo božansku umetnost meditacije, lako i svesno možemo ujediniti ova dva sveta. Kad vežbamo meditaciju, svaki trenutak postaje zlatna prilika da odbacimo depresiju, frustraciju, bes, strah i druge negativne osobine, a da na površinu iznesemo božanske osobine unutrašnjeg sveta: ljubav, mir, radost i svetlost.

Prava unutrašnja radost samu sebe stvara
Ona ne zavisi od spoljašnjih okolnosti.
Reka teče u tebi i kroz tebe, noseći poruku radosti
Ta božanska radost jedina je svrha života.

Izvor: Šri Činmoj, "Krila radosti"