Strah možemo pobediti tako što ćemo proširiti svoju svest.

Tvorevina koja nas okružuje unosi u naš um, odnosno u naše zemaljsko postojanje, nepotrebni strah samo zbog toga što još uvek nismo uspostavili stvarnost svog jedinstva sa njom. Ako se duševno molimo i meditiramo, mi stičemo slobodan pristup unutrašnjoj stvarnosti koja prožima čitav spoljašnji svet. Vi se ne plašite svoje glave, noge ili oka. Svest vas prožima od glave do pete. Osećate da su to vaši delovi, zato ih se ne plašite. Ali, ako se plašite nekog ko je pored vas ili u vašoj blizini, to je zbog toga što niste proširili svoju svest da biste ga obuhvatili. Vi se ne plašite svojih udova, jer su oni vaši. Nazivate ih svojim. Ali, kada odete izvan sopstvenih granica, a ne uvećate ili ne proširite svoju svest, osećate se otuđeno; doživljavate sve ljude kao strance. Kada upražnjavamo jogu, jedinstvo individualne duše sa Svevišnjim Bićem, mi se trudimo da uvećamo svoju svest dotle dok ona ne prožme čitav svet. Svojom budnom svesnošću postajemo jedno, potpuno jedno, sa univerzumom. Tada ne može biti straha.

Izvor: Šri Činmoj, "Božanski heroj"