Božanska ljubav je spontana.

To nije nešto što možemo da gradimo, kao što se ciglama i malterom gradi zgrada. Mi ugledamo cvet i odmah ga zavolimo. Ugledamo dete i odmah ga zavolimo. Volimo nešto ili nekoga zato što osećamo magnetsko privlačenje te osobe ili stvari. Ako odista volimo nešto, to znači da imamo sposobnost da volimo i nešto drugo. Ljubav je jedna vrsta sposobnosti koja se širi. Kao deca, danas volimo majku i oca, sutra volimo svoju braću i sestre. Potom, kada pođemo u školu, volimo svoje nastavnike. Postepeno učimo da volimo svoj grad, zatim svoju pokrajinu, onda svoju zemlju, a zatim ceo svet. Ali, počinjemo tako što volimo jednu stvar koja nam je veoma bliska i odatle se naša vizija širi, sve dok na kraju ne zavolimo ceo svet.

Izvor: Šri Činmoj, "Dragulji sreće"