Mirabai je bila princeza iz Radžastana. Ona je bila žena ogromne i lepote i vrline. Dok je još bila mala, Mirabai su udali za jednog princa. U njegovoj porodici svi su obožavali Majčinsku Moć. Mirabai je bila jedina koja je obožavala Šri Krišnu. To je bio povod za svakodnevne neprijatne rasprave.

Jedne večeri, Šjama Čaran Lahiri je lutao podnožjem Himalaja, dok je bio u kratkoj poseti toj oblasti, kada je začuo kako ga doziva neki glas: “Šjama Čaran, Šjama Čaran”. Začudio se što vidi nekog sadua koji ga izdaleka doziva. Taj sadu mu je prišao i rekao: “Zar me ne prepoznaješ, dete moje, sine moj?” Potom je izgovorio ime Šjama Čaranovog oca i dede. Ni tada Šjama Čaran nije mogao da ga prepozna. Sadu ga je potom sa puno naklonosti poveo u pećinu gde mu je pokazao trozubac, svetu posudu za vodu, lavlju kožu, tigrovu kožu i neke brojanice. Upitao ga je: “Možeš li ovo da prepoznaš? Sve to pripada tebi”, ali Šjama Čaran nije mogao da prepozna te stvari. Tada je sadu položio svoju ruku na Šjama Čaranovu kičmu. Šjama Čaran je odmah uvideo da su to stvari koje zaista njemu pripadaju.

Babar (prvi od mogulskih vladara Indije) je bio spreman da učini sve za svoje podanike. On ih je smatrao svojom decom. Povremeno bi Babar izlazio iz palate da prošeta gradom. Pomešao bi se sa svojim podanicima i posmatrao kako žive. Ako bi video nekog siromašnog, pomagao bi mu. Ljudi ga ne bi prepoznali, jer se za te izlaske oblačio jednostavno, a preko svoje krune obmotao bi turban, pa ljudi nisu mogli da znaju o kome se radi.
Ali, jedan mladić je bio veoma ljubomoran na Babara zato što su mu se svi divili i obožavali ga.

Bejahu jednom dve porodice koje su bile komšije i koje su bile veoma, veoma prijateljske i veoma, veoma ljubazne jedna prema drugoj. I muževi i žene su bili izuzetno bliski. Obe porodice su, takođe, bile i veoma bogate. Kako su postale bogate? U jednoj porodici žena se molila boginji blagostanja, "O boginjo blagostanja, dođi i učini me bogatom; dođi i moga muža učini bogatim!" Konačno se boginja pojavila pred njom, a žena ju je molila, "Ostani uvek sa mnom." Boginja je uradila to što je žena tražila, i tako je ovaj par postao vrlo, vrlo bogat.
Druga žena se molila boginji nesreće, "O boginjo nesreće, nikad mi ne dolazi! Želim da uvek budem srećna." Boginja nesreće se pojavila pred njom i rekla, "Došla sam da te obavestim da te nikada više neću posetiti." Tako je i ovaj par postao bogat, jer im boginja nesreće nikad nije dolazila.

Jedan duhovni Učitelj je pošao na izlet sa grupom od 20 učenika. Učenici su bili srećni što će ići sa svojim Učiteljem. Učitelj im reče: „Imam za vas 20 vreća koje treba da ponesete. U njima su stvari koje ćemo koristiti danas. Molim vas da odaberete vreće koje ćete poneti“.