Kada zaronimo duboko unutra, vidimo da je onaj koji je odabrao Svevišnjeg već bio odabran od Svevišnjeg.

Bog je taj koji je odabrao svakog od nas pre nego što smo mi i sanjali da odaberemo Njega kao svog. Ali sada, kada smo svesni da nas je On prihvatio, ne moramo da se spotičemo, ne moramo da samo koračamo, ne moramo da marširamo; možemo da trčimo brzo, brže, najbrže, jer je već sama ta naša svesnost beskrajna Božija Milost. Milioni ljudi čvrsto spavaju u svetu neznanja, dok smo mi dovoljno srećni da nas je Svevišnji Lično podigao. Rekao nam je: ”Ustanite, probudite se, težite!” Mi smo ustali. Mi smo sada probuđeni. Mi sada težimo. Uspinjući plamen težnje duboko u nama penje se ka najvišem. Ustani, probudi se, teži! U svakom trenutku ćemo se držati ove tri reči koje vedre dušu.

Izvor: Šri Činmoj, "Božanski heroj"

Gde je naš Cilj? On nije na plavom nebu, ni u okeanskim prostranstvima, nije u dalekim pustinjama - on je duboko u nama, u najvećim dubinama našeg srca.

Naše duhovno srce je beskrajno veće od sveta. Svet raste i teče unutar duhovnog srca. Ako možemo da osetimo da je naše težeće srce živi dah Svevišnjeg, onda ćemo sigurno osetiti da je naš željeni cilj unutra, a ne spolja. Da bismo spoznali Cilj, da bismo dosegnuli Cilj duboko u nama, treba da obnovimo svoj život i da ga svakodnevno osvežavamo. Svakoga dana, rano ujutru, treba da oživimo svoj spoljašnji život zlatnom nadom. Ta nada nije prazan san; ona je prethodnik božanskog koje će se ispoljavati pomoću naše spoljašnje prirode. Naš božanski dinamizam vidi Onostrano još i dok je ono veoma daleko.

Izvor: Šri Činmoj, "Božanski heroj"

Svoje putovanje trebalo bi da započnemo sa inspiracijom.

Trebalo bi da osećamo svakodnevno, u svim svojim aktivnostima, da je inspiracija neophodna. Bez nje ne može da bude odgovarajućih dostignuća. Zatim, treba da odemo jedan korak dalje: treba da osetimo da je neophodna težnja. Treba da težimo da dostignemo Zlatno Sve, da ugledamo Zlatnu Obalu Onostranog. To je ono što očekujemo od težnje, uspinjućeg plamena u nama. Ali, čak ni težnja nije dovoljna. Treba da meditiramo. Težnja uključuje meditaciju. Kada meditiramo, moramo da osetimo da ulazimo u Beskraj, Večnost i Besmrtnost. To nisu magloviti pojmovi, već naši istinski posedi. Naše pravo po rođenju je da, jednog dana, zadobijemo naše sopstvene božanske posede.

Izvor: Šri Činmoj, "Božanski heroj"

Kada postanemo napredni u našoj meditaciji, kada ona počne da nam nudi svoje plodove, ući ćemo u oblast spoznaje.

Mi spoznajemo najvišu Istinu u ovom telu, ovde na zemlji. Ne moramo da idemo na drugo mesto da bismo spoznali Boga. Ne moramo da se povučemo u pećinu na Himalajima ili da sedimo na snežnom planinskom vrhu da bismo upražnjavali duhovnost. Ovde, na zemlji, u vrevi života, treba da živimo naš duhovni život. Treba da prihvatimo zemlju onakvu kakva je. Ako se plašimo zemlje, onda će spoznaja Boga ostati uvek nedostižna. Ali čak ni spoznaja nije dovoljna. Mi moramo da iznesemo na videlo našu spoznaju, a ne da se ponašamo kao tvrdica, da gomilamo svoje blago. Treba da ponudimo svetu našu spoznaju u vidu otkrovenja. Ipak, ni otkrovenje nije dovoljno. Moramo da uđemo u domen ispoljavanja. Ako ne ispoljimo ono što smo spoznali, nikada nećemo biti u potpunosti zadovoljni. Majka Zemlja mora biti nahranjena plodovima naše spoznaje. Ovde na Zemlji treba da se odigra ispoljavanje spoznaje, a kada se to desi, savršenstvu je suđeno da svane. Savršeno savršenstvo nije ništa drugo do apsolutno ispoljavanje Božije transcendentalne Volje ovde na Zemlji.

Izvor: Šri Činmoj, "Božanski heroj"

Prava radost nas odmah proširi.

Ako osećamo čistu radost, naše srce će se odmah proširiti. Zaista ćemo raširiti krila i osetiti da letimo božanskim nebom slobode. Čitav svet postaje naš, ne da bismo njime vladali, već da bismo proširili našu svest. Mi postajemo stvarnost i beskraj.

Sreća hrani naše srce,
Nadahnjuje naš um,
Okrepljuje našu životnu energiju
I prosvetljuje naše telo.

Izvor: Šri Činmoj, "Sreća"