Na početku duhovnog puta, gotovo svak oseća da mu je mir van domašaja.

Kako se uspinjući plamen težnje penje sve više i više, tako unutrašnji mir počinje da spontano cveta u samom srcu našeg bića. Jednog dana ćemo opaziti da boravimo u moru mira i da nikad ne možemo biti odvojeni od mira. Mir je nešto opipljivo. On utišava ističuću energiju uma i hrani srce koje teži. Mir nije puko odsustvo svađanja i borbe. Na istinski mir ne utiče huka sveta, spoljašnjeg i unutrašnjeg. Ako vodimo duhovni život, more mira stoji nam na raspolaganju.

Bog ima bezbroj dece,
Ali ime njegovog najdražeg deteta je
Mir.

Izvor: Šri Činmoj, "Krila radosti"