Ako prihvatimo duhovni život u pravom smislu te reči, mi se ne odričemo sveta niti nastojimo da pobegnemo od sveta.

Svet moramo da prihvatimo ovakav kakav je. Ako ne prihvatimo neku stvar, kako ćemo je preobraziti? Ako grnčar ne dodirne grumen ilovače, kako će je oblikovati u lonac? Ako želi da napravi lonac ili vrč, on mora da dodirne glinu. Ta glina je svet. Mi treba da preobrazimo lice sveta snagom naše posvećenosti božanstvenosti u čovečanstvu. Nemojte misliti da moleći se Bogu i meditirajući na Boga vodite računa samo o sebi, a ne i o ostatku čovečanstva. Ako dođete u podnožje Drveta Stvaranja, videćete da je Bog koren. Ako zalivate koren drveta, Drvo Stvaranja će rasti na onaj način na koji božanski Zakon to želi. Briga koju pokazujete za koren drveta, za Boga, nahraniće sve grane, koje će tada živeti u skladu sa Božjim savršenstvom.

Izvor: Šri Činmoj, "Krila radosti"

Ako ne jedemo svakog dana, mi izgladnjujemo svoje telo. Slično tome, moramo da znamo da ako se ne molimo i ne meditiramo svakog dana, mi izgladnjujemo svoje duhovno telo.

Kad težimo suzama svoga srca, mi vidimo da se Bog spušta ka nama, silazeći odozgo. To je kao kad se sreću dve osobe; jedna je na prvom spratu, a druga je na trećem spratu. Mi se penjemo na drugi sprat, a Bog silazi na drugi sprat. Tu se srećemo i ispunjavamo jedno drugo. Stepenište na drugi sprat stvoreno je plačem našeg srca. To je plač težnje; to nije kao kad lijemo suze ako učinimo nešto pogrešno. Srce plače i žudi kao uspinjući plamen koji plamti naviše, neprekidno se uzdižući. Bog silazi sa Svojom Milošću, kao reka koja teče naniže. Kad se težnja i Milost susretnu, mi osećamo božansko ispunjenje u sjedinjenju sa Bogom.

Ne, nije moguće
Da bilo koji unutrašnji plač
Ostane neprimećen.

Izvor: Šri Činmoj, "Krila radosti"

Težnja je uspinjući plač, vapaj koji se uspinje u našem srcu. Mi možemo ući u božansku svest pomoću svog unutrašnjeg plača.

Taj plač nije plač za imenom i slavom. Taj plač je plač za našim potpunim, bezuslovnim, bezrezervnim jedinstvom sa Bogom, koji je Unutrašnji Pilot broda našeg života. Neki ljudi su potpuno nesvesni Unutrašnjeg Pilota. A opet, neki znaju za postojanje Unutrašnjeg Pilota, ali ne žele da imaju nikakvu vezu ili komunikaciju sa Njim. Iskreni tragalac oseća da je neophodno da neprekidno komunicira sa Unutrašnjim Pilotom. On nije zadovoljan time da samo zna da u njemu postoji Bog. On želi da bude u Božjoj svesti i u jedinstvu sa Njim dvadeset i četiri sata dnevno.

Izvor: Šri Činmoj, "Krila radosti"

Kao i svaka druga dobra osobina i vera je Božiji dar. Ali, vera se takođe može uvećati našim ličnim naporom.

Ako se molimo i meditiramo, možemo da uvećamo svoju veru. Vera je kao mišić. Kad vežbamo, mi razvijamo mišiće. Slično tome, ako vežbamo veru, ona se takođe može uvećati. Mnogi ulaze u duhovni život iz radoznalosti. Oni imaju veoma malo vere. Pa ipak ih nešto tera da nastave. Kasnije, oni u sebi osete procvat dublje vere. Ako neko sledi duhovnu stazu, neizbežno će steći više vere.

Produbi svoju veru u sebe.
Ništa neće moći
Da te zastraši ili oslabi.

Izvor: Šri Činmoj, "Krila radosti"

Strah se javlja iz raznih razloga, ali glavni razlog je osećaj odvojenosti.

Svet oko nas vrlo često nas plaši i preti nam. To prouzrokuje nepotrebni strah u našem umu i biću. Zašto? Upravo zato što naša stvarnost nije uspostavila jedinstvo sa njim. Strah caruje tamo gde caruje naš osećaj odvojenosti. Strah postoji upravo zato što želimo da ostanemo odvojeni, svesno ili nesvesno, od sveprožimajuće Stvarnosti koja večito jesmo. Dete se ne plaši očeve snage. Otac je možda visok metar i devedeset, čvrst i snažan. Svi se plaše njegove fizičke snage, ali dete prilazi pravo ocu i igra se sa njim. Dete se ne plaši oca, bez obzira koliko je on jak, jer je uspostavilo unutrašnju vezu sa njim. Ono smatra snagu svog oca svojom snagom.

Strah je pravi neprijatelj. Šta on čini?
On nam kupuje kovčeg mnogo pre nego što nam je suđeno da umremo.

Izvor: Šri Činmoj, "Krila radosti"