Ako ne jedemo svakog dana, mi izgladnjujemo svoje telo. Slično tome, moramo da znamo da ako se ne molimo i ne meditiramo svakog dana, mi izgladnjujemo svoje duhovno telo.

Kad težimo suzama svoga srca, mi vidimo da se Bog spušta ka nama, silazeći odozgo. To je kao kad se sreću dve osobe; jedna je na prvom spratu, a druga je na trećem spratu. Mi se penjemo na drugi sprat, a Bog silazi na drugi sprat. Tu se srećemo i ispunjavamo jedno drugo. Stepenište na drugi sprat stvoreno je plačem našeg srca. To je plač težnje; to nije kao kad lijemo suze ako učinimo nešto pogrešno. Srce plače i žudi kao uspinjući plamen koji plamti naviše, neprekidno se uzdižući. Bog silazi sa Svojom Milošću, kao reka koja teče naniže. Kad se težnja i Milost susretnu, mi osećamo božansko ispunjenje u sjedinjenju sa Bogom.

Ne, nije moguće
Da bilo koji unutrašnji plač
Ostane neprimećen.

Izvor: Šri Činmoj, "Krila radosti"