Ako hoćete da živite duhovnim životom, trebalo bi da meditirate bar jednom dnevno.

Najbolje je da se meditira rano ujutru, kad je atmosfera tiha i puna mira. Sledeće pogodno vreme je veče. Ako svojoj meditaciji dajete odgovarajući značaj i ako ste iskreni, vaša sposobnost da meditirate automatski će rasti. Ako ste u svojoj meditaciji redovni i tačni i sami ćete primetiti kako napredujete. Ako imate utvrđeno vreme za meditaciju, to će vam pomoći da se izborite sa lenjošću i svojeglavošću uma.

Izvor: Šri Činmoj, "Krila radosti"

Razlika između molitve i meditacije je sledeća: kad se molimo, mi osećamo da je naše postojanje usredsređeni plamen koji stremi naviše. Sama priroda molitve je da dosegne Boga stremeći naviše. Kad meditiramo, mi se bacamo u prostor širine, u beskrajno more mira i blaženstva, ili primamo Beskraj u sebe.

Molitva i meditacija su kao glava i pismo istog novčića. Obe su krajnje efikasne. Kad se molim, ja govorim, a Bog sluša. Kad meditiram, Bog govori, a ja slušam. Kad se molimo, mi idemo naviše ka Bogu, kad meditiramo, Bog silazi naniže ka nama. U krajnjem rezultatu, to je isto. Moramo, međutim, da znamo da kad se molimo osećamo da smo kao pojedinci odvojeni od Boga. Mi osećamo da je On na jednom, a mi na sasvim drugom mestu. Gledamo naviše prema Njemu i plačemo za Njim, ali ne znamo kada će i u kojoj meri Bog ispuniti naše molitve. Meditacija kaže: "Bog nije ni gluv ni slep! On zna šta treba da učini da bi ispunio Sebe u meni i pomoću mene. Hajde da ostanem u duševnoj tišini". Najvišu molitvu izgovorio je Hrist Spasitelj: "Neka bude Volja Tvoja". Ta molitva je, takođe, početak meditacije. Tamo gde molitva završava svoje putovanje, počinje meditacija.  

Izvor: Šri Činmoj, "Krila radosti"

Meditacija je božanski dar. Meditacija pojednostavljuje naš spoljašnji život i napaja energijom naš unutrašnji život.

Meditacija nam daje prirodan i spontan život, život koji postaje toliko prirodan i spontan da ne možemo ni da dišemo a da ne budemo svesni svoje sopstvene božanstvenosti. Meditacija je kao spuštanje na dno mora, gde je sve mirno i tiho. Na površini može biti mnoštvo talasa, ali to ne utiče na more ispod toga. U svojim najvećim dubinama more je sama tišina. Kad počnemo da meditiramo, najpre nastojimo da dosegnemo svoje unutrašnje biće, svoje pravo biće - to jest, dno mora. Tada, kad iz spoljašnjeg sveta dođu talasi, to ne utiče na nas. Strah, sumnja, briga i sav zemaljski metež prosto spadaju sa nas, jer je unutar nas postojan mir. Misli nas ne mogu dotaći, jer nam je um sav mir, sav tišina, sav jedinstvo. Kao ribe u moru one skaču i plivaju, ali ne ostavljaju traga. Kad smo u svojoj najvišoj meditaciji, osećamo da smo more i morska stvorenja ne mogu da nas uznemire. Osećamo da smo nebo i sve ptice koje proleću ne mogu nas uznemiriti. Naš um je nebo, a naše srce beskrajno more. To je meditacija.

Izvor: Šri Činmoj, "Krila radosti"

Da biste postali jedno sa Bogom, treba da svesno započnete svoje duhovno putovanje.

Sada i Ovde je moto duše. Ako niste još počeli, onda vaša duša želi da započnete svoje duhovno putovanje baš ovog trenutka. Ako imate sumnji u postojanje Boga, nije važno. Sumnjajte koliko god želite. Na kraju ćete se umoriti od sumnjanja u Boga. Ako sumnjate u postojanje unutrašnjeg mira i blaženstva, sumnjajte koliko god hoćete. Čak i ako sumnjate u unutrašnji život Božje stvarnosti, ipak je najbolje da započnete svoje unutrašnje putovanje. Ako ste radoznali da saznate šta je duhovnost, možete prihvatiti duhovnost sa svojom krajnjom radoznalošću. Vidite da li je to samo površna fascinacija, ili je to to nešto duboko i prostrano, čemu možete posvetiti čitav svoj život. Možete početi sa radoznalošću, ali uskoro će se vaša radoznalost pretvoriti u pravu težnju. Ako uđete u duhovni život zato što su i drugi to učinili, i to je u redu. Ako vidite da je nečiji život postao miran i srećan pošto je prihvatio duhovni život, nema ništa loše u tome da ga imitirate.

Izvor: Šri Činmoj, "Krila radosti"

Duhovnost ne zahteva da se odreknemo bilo koje religije.

Ako ostanete u svojoj religiji i vodite duhovni život, moći ćete da veoma brzo trčite prema cilju. Vaša sopstvena religija će vam davati stalno poverenje u ono što činite. A opet, možda ćete poželeti da prevaziđete religiju. U oba slučaja, vaš cilj je da ostvarite Boga, koji otelovljuje sve religije, a istovremeno je daleko iznad njih. Pravi duhovni tragalac gajiće duboko uvažavanje i krajnje poštovanje prema svim religijama. Mi možemo voleti sve religije i smatrati ih svojim sopstvenim. Svaka religija je kao grana Božjeg Drveta. Kako možemo poricati vrednost grana ako smatramo drvo svojim? Svaka religija je u pravu, apsolutno u pravu, na svoj sopstveni način, ali kad žudimo za najvišom Istinom, ljubav prema Bogu postaje naša jedina religija.

Izvor: Šri Činmoj, "Krila radosti"

Čovek može upražnjavati duhovnost nezavisno od toga kojoj religiji pripada.

Religija se može uporediti sa kućom. Vi možete da živite u jednoj kući, a ja u drugoj. Iako živimo u različitim kućama, mi oboje želimo da naučimo isti predmet, a to je Spoznaja Boga. Zato oboje idemo u istu školu, unutrašnju školu. Kad se molimo Bogu i meditiramo na Boga, mi idemo u tu unutrašnju školu. Da bismo išli u školu, mi možemo, ali ne moramo ići istim putem. Ali, oboje izlazimo iz svoje kuće da bismo išli na studije.

Izvor: Šri Činmoj, "Krila radosti"

Ostvarenje Boga znači otkriće sebe, u najvišem smislu te reči.

Čovek svesno spoznaje svoje jedinstvo sa Bogom. Sve dok je tragalac neostvaren, on oseća da je Bog neko drugi, ko ima beskrajnu moć, dok je on, tragalac, najnemoćnije stvorenje na Zemlji. Ali, onog trenutka kad spozna Boga, dolazi do saznanja da su on i Bog apsolutno jedno i u unutrašnjem i u spoljašnjem životu. Ostvarenje Boga znači naše poistovećenje sa svojim sopstvenim apsolutno najvišim Ja.

Izvor: Šri Činmoj, "Krila radosti"