Kad volimo telo, mi ograničavamo sebe; kad volimo dušu, mi oslobađamo sebe.

Duša u svakom pojedincu, Svevišnji u svakom ljudskom biću, jeste ono što volimo. Vi možete da svesno date čistu ljubav drugima ako osetite da dajete deo svog životnog daha kad s njima razgovarate ili mislite o njima. Vi nudite životni dah upravo zato što osećate da ste vi i ostatak čovečanstva potpuno i nerazdvojno jedno. Gde postoji jedinstvo, sve je čista ljubav.

Izvor: Šri Činmoj, "Krila radosti"

Ljubav je čisti i blistavi plamen. Kad sledimo put ljubavi, uvidećemo da je naš duhovni život, unutrašnji život, krajnje zadovoljavajući.

Ništa ne može biti veće od ljubavi. Ljubav je život, a sam život je spontani nektar i blaženstvo. Ako ljubav znači da posedujemo nekog ili nešto, onda to nije prava ljubav; to nije čista ljubav. Ako ljubav znači da dajemo i postanemo jedno sa svime, sa čovečanstvom i božanstvom, onda je to prava ljubav. Prava ljubav je naše potpuno jedinstvo sa predmetom ljubavi i sa onim ko poseduje ljubav. Ko je taj ko poseduje ljubav? Bog.

Izvor: Šri Činmoj, "Krila radosti"

Srce je majka – majka ljubavi, nežnosti, svetlosti, strpljenja i opraštanja.

Kad jednom osetimo da srce otelovljuje sve te božanske osobine, onda ćemo biti u stanju da pouzdanje srca unesemo u um vrlo brzo, efikasno i plodno. Treba da osetimo da je um nemirno dete, bez mudrosti i zrelosti, a da je srce majka koja otelovljuje sve božanske osobine. Prirodno, sve što majka ima dete može smatrati svojim, jer je majka spremna da to što ima da detetu. Prema tome, kad mislimo o srcu, treba da mislimo o Božanskoj Majci, čije beskrajne dobre osobine ulaze u dete dok ga podučava. Tada će automatski, kao što reka teče, pouzdanje srca ući u um.

Izvor: Šri Činmoj, "Krila radosti"

Ljudsko pouzdanje uopšte nije pouzdanje. Mi kažemo da imamo pouzdanja, ali u sebi znamo da se samo pravimo važni.

Kad smo iskreni, mi uviđamo da pokušavamo da obmanemo druge. Kad imamo božansko pouzdanje, mi nikoga ne obmanjujemo, jer znamo da je naš Izvor Svevišnji, koji ima sve. Zato imamo pouzdanja. Kad postanemo jedno sa Njim, mi znamo da će nas on snabdeti svim Svojim blagom u beskrajnoj meri. Božansko poverenje kaže: "Ja mogu da ovo uradim zato što je Bog u meni. Da nije tako, ne bih mogao. Družim se samo sa mudrošću, svetlošću i blaženstvom, jer je moj izvor Bog." Ako dete zna da su mu roditelji bogati, ono ima poverenja. Kad osetimo da Bog, koji je naša Majka i Otac, ima beskrajno duhovno blago, imamo pravo pouzdanje, imamo mir uma. Pravo pouzdanje stičemo kad u sebi vidimo Izvor.

Izvor: Šri Činmoj, "Krila radosti"

Možemo imati više radosti a manje napetosti u svom svakodnevnom životu tako što dajemo sebe, a ne tako što zahtevamo.

Kad se pojavi napetost, ona se javlja zato što želimo da nešto učinimo na naš sopstveni način, dok drugi to žele da urade na njihov način. Napetost započinje u umu, jer mi vidimo svetlost na jedan način, a drugi je vide na neki drugi način. Napetost se takođe javlja kad nešto za šta je potrebno dva sata ili dva dana želimo da uradimo za tren oka. Možda Bog od nas želi da potrošimo dva sata ili dva dana da postignemo naš cilj. Ako na umu možemo da imamo Božji Čas, a ne naš sopstveni čas, osećaćemo radost. Napetost nestaje iz našeg uma onda kad znamo umetnost predaje Božijoj Volji.

Dao si slobodu svom umu.
Zbog toga, tvoj um te navodi
Da brineš za budućnost.
Zašto ne daš slobodu svom srcu?
Tvoje će te srce sigurno pripremiti
Za budućnost.

Izvor: Šri Činmoj, Krila radosti

Da biste prevazišli kritičnost prema sebi, osetite da je ona kao trn koji se zabio u vas.

Glas koji vas obeshrabruje učinio je da osećate da su se mane ovog sveta stekle u vama. Vidite sebe kao veoma nebožanske. Kad u vas uđe jedan trn, morate da upotrebite drugi trn da ga izvadite. Taj drugi trn predstavlja ponavljanje reči: "Ja sam Božje dete, Božje odabrano dete, i biću Njegov savršeni instrument. Ništa na svetu me ne može sprečiti da postanem Njegov najodabraniji instrument." Taj trn možete upotrebiti da izvadite onaj prvi trn koji vam prouzrokuje nevolje. Kritikovanje sebe može se pobediti samo ispravnim uvažavanjem sebe.

Izvor: Krila radosti

Vi u sebi imate dva glasa. Jedan vas ohrabruje: "Idi napred, stupaj dalje! Radiš ispravnu stvar!" Drugi vas obeshrabruje. On kaže da treba da postanete mnogo bolji, jer ste u ovom trenutku nesavršeni u svakom pogledu.

Glas koji vas ohrabruje je vaša savest, vaše unutrašnje biće koje vam govori da činite pravu stvar. On je kao majka koja ohrabruje dete. Dete pokušava da uradi nešto, a majka kaže: "Dođi, dete moje, dobro to radiš. Nastavi. Idi brzo koliko god možeš!" To ohrabrenje i nadahnuće daje detetu ogroman podsticaj da ide napred. Drugi glas u vama neprekidno vas navodi da se osećate jadno time što vam govori da sve činite pogrešno. On uvek ukazuje na mane i nesavršenosti u vašoj prirodi. Nemojte misliti da vam taj glas govori istinu. Ne, on samo pokušava da vas obeshrabri omalovažavajući vaše napore i uništavajući vaše poverenje u sebe, pretvarajući se pri tom da je nepristrasan. Time što vam stalno govori da je to što radite, govorite i osećate pogrešno, on vam ni na koji način ne pomaže da brže idete ka cilju. Naprotiv, ako imate makar i malo mogućnosti, kritičar u vama je ubija. Zato smatrajte da je glas u vama koji vas ohrabruje božanski glas, a da je onaj koji vas obeshrabruje nebožanski.

Izvor: Šri Činmoj, "Krila radosti"