Treba da znamo da postoje dve vrste radosti, spoljašnja radost i unutrašnja radost, a razlika između njih je velika.

Mi osećamo da spoljašnju radost imaju drugi, a ne mi sami. Osećamo da neko drugi ima  radost i pokušavamo da je dobijemo. Iako se možda nećemo koristiti svim sredstvima, često bismo hteli da otmemo tu radost od drugih. Možda ćemo pokušamo da je dobijemo tako što ćemo pričati s drugima i družiti se sa njima. Ali, unutrašnja radost nije takva. Kada meditiramo ili kontempliramo, osećamo da smo mi duša radosti. Ova radost koju imamo u sebi je kao izvor: ona dolazi spontano.

Izvor: Šri Činmoj, "Dragulji sreće"