Život je sam po sebi svetlost, ali mi ne znamo da posmatramo život na pravi način.

Čim pogledamo na život, pomislimo da je on nešto prolazno, nešto što nam donosi iskustvo osujećenja. Mi osećamo da je život kao san. Ali, ako pogledamo na život iz drugog ugla, osetićemo da je on deo večnog Života. U rođenju, u stvaranju, postoji život. Posle smrti, takođe postoji život, Večni Život. Kada osećamo da Večni Život postoji i da je ovaj život na zemlji samo deo neprekidnog večnog života, ne možemo da imamo osećaj promašenosti i depresije.

Izvor: Šri Činmoj, "Sreća"

Većina nas stiče neku vrstu suptilnog zadovoljstva u patnji i bolu.

Ponekad čak i nesvesno prizivamo patnju. A zatim, kad se ona ispolji, plačemo: „Zbog čega moram toliko da patim?“ Ali, mi zapravo na suptilan način uživamo u svojim patnjama. Frustracija i depresija nam nikada, nikada ne mogu pomoći. Moramo da nastojimo da boravimo u svetlosti, a ne u tami. Ako boravimo u svetlosti, ne može biti osećanja neuspeha i frustracije.

Izvor: Šri Činmoj, "Sreća"

Istina je da je veoma teško videti svetlu stranu stvari ako su patnja i bol oko nas i u nama.

Ali, što u meditaciji idemo dublje, to nam je lakše da ostanemo u svetlosti. Kada smo u svetlosti, patnja, neuspeh i depresija nas ne uznemiravaju. Ako se i pojave, trebalo bi da ih posmatramo kao iskustva, a ne kao neprijatelje.

Izvor: Šri Činmoj, "Sreća"

Trenutno su naš spoljašnji i unutrašnji život poput Severnog i Južnog pola. Ne mogu da se spoje.

Istina, naš unutrašnji život ima više svetlosti od našeg spoljašnjeg života, ali ta svetlost možda nije dovoljna da preobrazi spoljašnji život, koji je kao tvrdoglavo dete. Uprkos tome što je svestan činjenice da unutrašnji život ima više svetlosti, spoljašnji život neće da se preda ili da se povinuje zapovestima unutrašnjeg života. On čak neće ni da sarađuje sa unutrašnjim životom. Jedan ima obilje svetlosti, koja može da se probije samo u retkim prilikama, dok drugi gotovo da i nema svetlosti, ali skoro sve vreme vlada nad nama. Spoljašnji i unutrašnji život treba da postanu jedno. Spoljašnji život je mlađi, a unutrašnji život stariji brat, jer se u unutrašnjem životu nalazi duša, koja je sva mudrost. Da bismo potpuno preobrazili naš spoljašnji život, unutrašnji život mora neprekidno da teži da postane jedno sa beskrajnom Božijom Svetlošću Mudrosti. Ako unutrašnji život sluša zapovesti duše i ako spoljašnji život sluša zapovesti unutrašnjeg života, onda će ih duša, kao svesni predstavnik Boga, brzo i sigurno odvesti do Vrata Božijeg Srca. Tada ćemo steći trajnu radost, večnu radost.

Izvor: Šri Činmoj, "Sreća"

Mi neprestano želimo da uvećamo naše zemaljske posede, ali u željama bez kraja i konca nikada ne može biti nikakvog ispunjenja.

Sve dok imamo želje, mi ćemo se truditi da nešto posedujemo, bez obzira da li je to ljudsko biće, Bog, svetlost ili mir. U samoj prirodi želje je da poseduje. Ako ugledamo nešto lepo, naša želja bi odmah da to zgrabi; ali, u krajnjem ishodu, mi tu stvar uništimo.

Izvor: Šri Činmoj, "Sreća"

U spoljašnjem svetu, radosti uopšte nema. Ono što nazivamo radošću samo je jedan oblik uživanja.

Šta nam u spoljašnjem svetu pruža radost? Jedino ispunjavanje želje. Danas želim da imam jednu kuću, ali čim je steknem, želim da imam dve, a kada i njih steknem i dalje nisam zadovoljan. Svaki put kad u spoljašnjem životu zadovoljimo neku želju, mi postajemo žrtva još veće i destruktivnije, ili u još većoj meri sputavajuće želje. Željama nema kraja. Želja nas ispunjava na sekund, ali već u sledećem trenutku sa udesetostručenom snagom dolazi sledeća želja. Ali, kad steknemo radost, ona raste kao mirisni cvet, rascvetavajući se laticu po laticu, dok nasuprot tome uživanje vodi u neizbežno uništenje. Istinska radost nas održava; istinska radost nas oslobađa. Uživanje nas nemilosrdno ograničava.

Izvor: Šri Činmoj, "Sreća"

Kada u spoljašnjem životu razgovaramo sa ljudima i razmenjujemo ideje, mi stičemo neku vrstu radosti. Ali, to nije prava radost; to je samo jedna vrsta uživanja.

Prava radost je nešto veoma snažno, duboko i ispunjujuće. Unutrašnja radost je uvek retka pojava, jer ljudi ne vape za unutrašnjom radošću u svom životu. Većina nas živi u svetu želje. Nemamo vremena da zađemo duboko u sebe. Od dvadeset i četiri sata svakog dana, mi osećamo da nemamo čak ni minut vremena da uđemo duboko u sebe da bismo stekli unutrašnju radost. Unutar nas je prostrano polje. Poput ratara, mi treba da izoremo to unutrašnje polje, a kada ga izoremo, treba da posejemo seme naše težnje, seme naše brige za unutrašnji život. Kada iskreno prihvatimo unutrašnji život, otprilike posle nekoliko meseci ili godinu dana, počećemo da stičemo pravu unutrašnju radost.

Da li ti je potrebna sreća?
Onda čini samo tri stvari:
Meditiraj redovno,
Smeši se duševno,
Voli neumorno.

Izvor: Šri Činmoj, "Sreća"