Mi možda želimo da uništimo naše nesavršenosti, ali uništenje nije rešenje.

U strpljenju je svetlost. Svetlost će prosvetliti sve naše loše osobine, našu tamu. Jedino svetlost može da savlada mrak. Neka soba je možda godinama u potpunom mraku. Onda dolazi električar i kroz nekoliko minuta uvede svetlo u sobu. Slično tome, mi treba da unesemo svetlost u sve naše nesavršenosti. Kada steknemo prosvetljenje, sve naše nesigurnosti, ljubomora, nečistota, nestrpljenje – sve – biće prosvetljene. Svetlost je rešenje. Što pre odozgo unesemo svetlost u nas, ili je iznesemo na površinu duboko iz nas samih, to će nam biti bolje.

Izvor: Šri Činmoj, "Dragulji sreće"

Jedna stvar je potrebna vama, meni i drugima, a to je duševno strpljenje.

Važno je da znamo da strpljenje nije nešto slabo. Ako smo strpljivi, to ne znači da smo primorani da se predamo monotonoj stvarnosti života. Ne, strpljenje je unutrašnja mudrost. Našoj unutrašnjoj mudrosti je potrebno strpljenje, tok vremena. Ona je kao seme. Čim vidimo seme, mi očekujemo da seme izraste u biljku i da postane drvo, ogromno banjan drvo, to jest, indijska smokva. Ali, semenu je potrebno vreme da proklija i da postepeno postane biljka, a zatim drvo. Ako imamo viziju strpljenja, onda ćemo jednog dana videti da će se istina manifestovati i pretvoriti se u stvarnost. Stoga je duševno strpljenje potrebno celom svetu. Potom istina može da se razvija na sopstveni način.

Drveće strpljenja
Daje
Mirišljavi cvat.

 Izvor: Šri Činmoj, "Dragulji sreće"

Strpljenje nam nikad neće reći da je duhovnost beznadežan zadatak. Reći će nam ili da mi nismo spremni ili da još nije pravo vreme.

Iako možda osećamo da smo spremni, moramo biti svesni da je možda naše celokupno biće, celina našeg postojanja, još uvek nepripremljena. Možda je naša duša spremna, naše srce je možda spremno i spreman je naš um, ali vital i fizičko telo možda nisu spremni da ostvare cilj, koji je svetlost i istina. Tek kada naše celokupno biće bude spremno, sam cilj će osvanuti u našoj svesti koja teži. Kada dođe čas, cilj će nas privući k sebi kao magnet.  

Strpljenje je božansko prijateljstvo
Sa božanskim Vremenom,
Večnim Vremenom
Koje je uveliko prevazišlo zamke smrti
I frustraciju gorkog neuspeha.

 Izvor: Šri Činmoj, "Dragulji sreće"

Da bismo razvili strpljenje, treba da osećamo da smo započeli duhovno putovanje, unutrašnje putovanje koje ima cilj i da nas taj cilj želi i da smo mu potrebni isto toliko koliko i mi želimo njega i koliko je on nama potreban.

Ovaj cilj je spreman da nas prihvati i da nam ono što ima, ali učiniće to na svoj sopstveni način u Božijem odabranom času. Bog će nam sigurno dati Svoje Bogatstvo, ali samo u određenom času. Zamislite da vidite vrt koji je pet kilometara daleko. Treba da kažete sebi: „Bez obzira koliko je put težak, kad bih samo stigao tamo, to bi me mnogo radovalo. Čim  dođem do cveća i osetim njegov miris, biću najsrećniji na svetu”. Ako na umu imate sreću kao cilj, automatski ćete razviti strpljenje.

Izvor: Šri Činmoj, "Dragulji sreće"

Ratar ore zemlju sa istom iskrenošću danas, sutra i prekosutra. Zatim seme proklija i on požanje obilnu žetvu.

U životu, isto tako, moramo imati na umu da nam je Bog podario izvesnu dozu strpljenja. Ali, ako ga ne koristimo, napašće nas lenjost, popuštanje sebi i druge nebožanske osobine, a mi ćemo ih opravdavati tako što govorimo da je naš cilj nešto jako značajno, jako važno. Kažemo da Rim nije izgrađen za jedan dan. Ako nam se takva ideja javi u umu, onda samo zavaravamo sebe. Iako je Cilj možda veoma visok ili vrlo dalek, moramo da održimo istu brzinu iz dana u dan. Ako jednog dana smanjimo brzinu, narednog dana moramo da povećamo brzinu kako bismo to nadoknadili.  

Strpljenje
Znači
Uspeh na kraju.

Izvor: Šri Činmoj, "Dragulji sreće"

Ponekad mislimo da nam treba mnogo vremena da postignemo cilj, budući da je on tako visok i uzvišen. To je velika greška.

Mi mislimo: „Bože! To je tako težak zadatak! Neka potraje koliko treba – četiri godine, pet godina ili čak šest – zato što je tako težak”. Ali mi i ne slutimo u kom trenutku će se lenjost useliti u naš um. Ako svakog dana, svakog časa, budemo naporno radili, a ako istovremeno imamo strpljenja, reći ćemo: „Danas nisam postigao cilj. Sutra ću ga postići. Ako ga sutra ne postignem, onda ću ga ostvariti prekosutra”. Nažalost, nakon nekoliko nedelja ili nekoliko meseci ili godinu dana, više nema tog intenziteta. Ako se intenzitet izgubi na neko vreme, onda nas napuštaju i voljnost i spremnost. Mi tada uživamo živeći na svoj način, dok smo se ranije trudili vrlo iskreno i posvećeno da ostvarimo nešto. Uvek treba da mislimo: „Potrudiću se iz sve snage. Danas to nisam ostvario, ali ostvariću to sutra”.

Kada je Bog stvorio vreme,
Stvorio je
Isto tako i strpljenje.

Izvor: Šri Činmoj, "Dragulji sreće"

Strpljenje produžava vreme.

Sada živimo u zemaljskom vremenu. To znači da nam je vreme prilično ograničeno. Trebalo bi da na strpljenje gledamo kao na nešto što pomera granice našeg vremena. Pretpostavimo da hoćemo da postanemo trkač na duge staze. Dok trčimo, cilj izgleda dalek, mada mi hoćemo da ga dostignemo za tren oka. Ali ako ne postavljamo granicu vremenskom periodu koji je potreban da dosegnemo cilj, ako ga ne ograničimo, tada svetlost strpljenja deluje u nama i pomoću nas. Strpljenje je naša svesna predanost Božijem času. Mi želimo da postignemo naš cilj upravo zato što Bog želi da ga mi postignemo i Bog bira čas. Potom, kada dostignemo cilj u Božijem odabranom času, treba da znamo da je to ostvarenje našeg strpljenja.

Izvor: Šri Činmoj, "Dragulji sreće"