Sve dok postoji makar i tračak straha u vama, nebožanske sile imaju snagu da vas napadaju.

Ali, ako nemate straha i ako ste sigurni u svoj cilj, nebožanske sile ne mogu nikad da vas napadnu. Ako možete da prihvatite Beskonačnost kao nešto što je vaše, ali na šta ste zaboravili, ako možete da vidite da ste oduvek bili Beskonačnost, tada se neće javljati strah.

Izvor: Šri Činmoj, "Božanski heroj"

Ponekad ste uplašeni od Beskonačnosti u koju vaš najviši deo želi potpuno da se utopi.

Sa jedne strane, vi želite da zaronite u more Beskonačnosti. Sa druge strane, imate osećaj neizvesnosti. Pitate se šta ćete dobiti od mora Beskonačnosti. Morate da znate da ćete dobiti beskrajno blago besmrtne Svesti koja prožima čitav univerzum. Vaša duša to želi, ali um se plaši.

Izvor: Šri Činmoj, "Božanski heroj"

Ako možete, potrudite se da svakodnevno praznite svoj um.

Um je pun sumnje, tame, neznanja, podozrenja i tako dalje. Možete da pokušate rano ujutru da pobedite misli, da, recimo, deset minuta ne dozvolite nijednoj misli da uđe u vas, ni dobroj ni lošoj, ni božanskoj ni nebožanskoj. Osetite da je vaš um kao posuda. Prvo ga ispraznite. Potom čekajte; šta? Mir, svetlost i blaženstvo. Dozvolite samo božanskim mislima da vam budu prijatelji. U početku ne znate ko su vam prijatelji, a ko neprijatelji. Morate da budete veoma pažljivi. Kasnije pustite unutra samo vaše prijatelje, a to su recimo, božanske misli, napredne misli, prosvetljujuće misli. Te misli će, bez sumnje, za vaš račun pobediti strah u umu.

Izvor: Šri Činmoj, "Božanski heroj"

Strah možemo pobediti tako što ćemo proširiti svoju svest.

Tvorevina koja nas okružuje unosi u naš um, odnosno u naše zemaljsko postojanje, nepotrebni strah samo zbog toga što još uvek nismo uspostavili stvarnost svog jedinstva sa njom. Ako se duševno molimo i meditiramo, mi stičemo slobodan pristup unutrašnjoj stvarnosti koja prožima čitav spoljašnji svet. Vi se ne plašite svoje glave, noge ili oka. Svest vas prožima od glave do pete. Osećate da su to vaši delovi, zato ih se ne plašite. Ali, ako se plašite nekog ko je pored vas ili u vašoj blizini, to je zbog toga što niste proširili svoju svest da biste ga obuhvatili. Vi se ne plašite svojih udova, jer su oni vaši. Nazivate ih svojim. Ali, kada odete izvan sopstvenih granica, a ne uvećate ili ne proširite svoju svest, osećate se otuđeno; doživljavate sve ljude kao strance. Kada upražnjavamo jogu, jedinstvo individualne duše sa Svevišnjim Bićem, mi se trudimo da uvećamo svoju svest dotle dok ona ne prožme čitav svet. Svojom budnom svesnošću postajemo jedno, potpuno jedno, sa univerzumom. Tada ne može biti straha.

Izvor: Šri Činmoj, "Božanski heroj"

Sve vreme koje izgubite razmišljajući o tome šta drugi rade ili šta misle mogli biste da iskoristite za sopstveno samootkrovenje.

Ako uvek mislite na Boga, Bog će misliti na vas i poštovati vas. Kada se dvoje ljudi vole u spoljašnjem životu, oni stalno misle jedno na drugo i na to šta ona druga osoba misli o njima. U duhovnom životu negujte, takođe, samo ove dve misli: šta Bog misli o vama i šta vi mislite o Njemu. Tada nećete imati vremena da razmišljate o tome šta drugi ljudi misle o vama. Neka ceo svet misli loše o vama, vaša spoznaja Boga neće biti odložena. Vaša spoznaja u potpunosti zavisi samo od vaše težnje.

Izvor: Šri Činmoj, "Božanski heroj"

Zašto bi trebalo da strahujete šta drugi misle o vama?

Ako oni smatraju da ste vi najgora osoba na svetu, da li će vam to naneti štetu? A ako misle da ste najbolja osoba, da li će vas to makar i za milimetar približiti ostvarenju Najvišeg? Treba da znate ko vam je najdraži na ovom svetu. Bog je najdraži. Znajte da treba da obratite pažnju u slučaju da je On nezadovoljan vama, da On govori loše o vama, jer vi ne želite da povredite svog Najdražeg. Ali, ako je svet nezadovoljan vama ili govori loše o vama, onda ga pustite da igra svoju ulogu. Ako vas svet grdi, to ne znači da i vi treba da grdite svet. Ako možete da vidite Boga kao svoju jedinu stvarnost, Bog će vam dati more mira, more unutrašnjeg mira.

Izvor: Šri Činmoj, "Božanski heroj"

Mi, naravno, nećemo praviti greške svesno i namerno. Ali, ako dođe do greške u našem unutrašnjem biću, vitalu, fizičkom biću ili umu, moramo odmah biti spremni da je priznamo bez straha.

Šta su greške, na kraju krajeva? Sama ideja da je greška nešto sramno ili nešto što se ne sme pominjati stvara pogrešnu vibraciju u kosmosu. Potpuno se varamo ako mislimo da je greška nešto što će neizbežno biti praćeno kažnjavanjem. Prvo, posmatrajmo greške kao neuspehe. Šta su neuspesi? Oni su stubovi uspeha. Greške su Božija iskustva u nama, a On nas vodi ka konačnom Cilju, koji je savršeno Savršenstvo. Drugo, posmatrajmo ih kao poluistine. Ako grešku pomatramo kao nesavršenu ili beskrajno malu istinu, ako u njoj možemo da vidimo tračak istine, onda možemo da osetimo da ona može da bude ispravljena ili preobražena u istinu. Šta mi obično činimo? Distanciramo se od greške kao da je ona nešto prljavo, ružno i nepristojno. Umesto toga, posmatrajmo svaku grešku kao grumen gline koji može da se oblikuje i izvaja u nešto korisno.

Izvor: Šri Činmoj, "Božanski heroj"