Pitanje: Tokom meditacije i molitve, neki ljudi se koncentrišu na određene predmete, kao što su fotografije i neke druge stvari. Da li je mudro da se drže tih predmeta, ili je mudrije da meditiraju na nešto što nema oblika, što ne mogu da vide?

Šri Činmoj: Kad oni meditiraju na nešto, oni ne obožavaju tu stvar kao da je ona Bog. Oni naprosto dobijaju nadahnuće od te stvari. Ja gledam sveću i vidim plamen, ali ja ne smatram plamen Bogom. Smatram plamen izvorom nadahnuća. Plamen me nadahnjuje i uvećava moju težnju da se uspinjem sa gorućim unutrašnjim plačem. Dok meditiram, mogu da pred sobom držim cvet. Cvet nije Bog, iako je Bog u cvetu. Ali, cvet me nadahnjuje i nudi mi čistotu. Mogu da upalim mirišljavi štapić. Sam štapić nije Bog za mene, ali mi on daje osećaj čistote i pomaže mi u mom duhovnom napretku.

Sve što me inspiriše upotrebiću da uvećam svoju težnju, bilo da je to slika ili sveća ili cvet; jer kad se moja inspiracija i težnja uvećaju, ja osećam da sam načinio još jedan korak prema mom cilju. Ali, sveća ili slika ili cvet sami po sebi nisu predmet mog obožavanja.

Izvor: Šri Činmoj, "Pometnja uma i prosvetljenje srca"