Pitanje: Sve dok naša prijemčivost ne postane savršena tako da znamo šta da radimo, izgleda mi da je naprosto neophodno da se izvesno vreme potroši tako da ne činimo ništa, radije nego da pogrešimo. Da li se slažeš?

Šri Činmoj: Uopšte se ne slažem. Moramo se kretati kao slon, ali ne kao pobesneli slon. Slon krene na jednu stranu, pa se udari. Krene na drugu stranu pa opet udari u zid i opet se povredi. Ali bar postoji kretanje. Onda, nakon nekog vremena, slon pronađe drugačiji način, pojave se negde otvorena vrata i slon izađe. Ali ako slon bude samo stojao čekajući da se uklone zidovi, nikad neće biti slobodan.
Ako plivač čeka da se talasi smire pre nego što skoči u okean, onda će zauvek čekati. Deset metara pred sobom vidi ogroman talas i čeka da prođe. Onda će videti sledeći talas na dvadeset metara. I to se stalno ponavlja. Ako želiš da čekaš na pravi trenutak, onda taj trenutak možda nikad neće doći - nikad!
Bolje je napraviti grešku milion puta tražeći svetlost nego ne raditi ništa. Dok praviš grešku, nisi uopšte zadovoljan. Ali Bog je izuzetno zadovoljan tobom zato što si se potrudio. Nisi dovoljno mudar da znaš na koju stranu da se okreneš da dobiješ svetlost. Ali tvoja spremnost, voljnost i nadahnuće da dođeš do odredišta će sigurno udovoljiti Bogu.
Moraš započeti svoje putovanje bez obzira koliko si nesavršen. Iako ne znaš ni da hodaš kako treba i samo znaš da pužeš, ne odlaži. Reći ćeš: „Hajde da sačekam dok ne budem mogao sprintati, u stvari, hajde da sačekam dok ne postanem najveći svetski sprinter“. Ali taj dan nikad neće doći. Treba da ideš najbrže što možeš, ali samo u skladu sa svojom prijemčivošću. A tvoja prijemčivost će se povećati samo ako počneš. Trenutno možeš samo da puziš. Ali ako počneš da puziš, onda će ti Bog dati sposobnost da ustaneš. Možda ćeš se mnogo puta spotaći i pasti. Ali, kao malo dete, jednom ćeš naučiti da hodaš. I onda, ako poželiš da ideš još brže, da trčiš prema svom cilju, Bog će ti dati i tu sposobnost. Ali ako budeš samo sedeo i čekao dok ne postaneš najveći svetski sprinter, onda nikada nećeš započeti svoje putovanje.
Prijemčivost nastaje iz stalnog plača za Bogom. Ne postoji drugačiji način da se stvori ili razvije prijemčivost. Mora postojati stalan plač za Bogom iz tvog srca. Samo onda možeš imati prijemčivost. Ali ako ne budeš radio ništa, ako budeš samo čekao da prijemčivost dođe, onda ta prijemčivost nikada, nikada neće doći.
Znači, bolje je početi u ovom trenutku. Nemoj ni razmišljati o prijemčivosti. Ne razmišljaj o stanju svoga tela, uma i vitala. Samo razmišljaj o svojoj spremnosti, voljnosti i nadahnuću. Tvoja spremnost, voljnost i nadahnuće će stvoriti prijemčivost. Bog će ti podariti prijemčivost u skladu sa tvojom spremnošću, voljnošću i nadahnućem.
Dakle, ne slažem se sa tvojom teorijom da je bolje sačekati. Svaki dan koji čekaš je izgubljen dan. Ali ako započneš svoje putovanje, onda svaki sat i svaki trenutak dodaju još uspeha i napretka u tvoj duhovni život.

Izvor:  Šri Činmoj,"101 neodgovoreno pitanje"