Kad uđete u nirvikalpa samadi, prva stvar koju osećate je da je vaše srce prostranije od samog univerzuma. Obično vidite univerzum oko sebe i univerzum izgleda beskrajno prostraniji od vas. Ali, to je zato što se svet i univerzum opažaju ograničenim umom. Kad ste u nirvikalpa samadiju, vi vidite univerzum kao sićušnu tačku u svom prostranom srcu.

Samadi je duhovno stanje svesti. Postoje različite vrste samadija. Među nižim samadijima, najviši je savikalpa samadi. Iznad savikalpa samadija dolazi nirvikalpa samadi, ali između njih je veliki jaz; oni su korenito različiti samadiji. A opet, postoji nešto što prevazilazi čak i nirvikalpa samadi i što se zove sahađa samadi.

Morate da znate šta podrazumevamo pod Nebom. Nebo nije mesto sa velikim kućama, velikim palatama ili stanovima. Ne! Nebo je u našem umu. Kada uživamo u božanskim mislima, mi smo na Nebu. Kada gajimo ljubomoru, niže vitalne misli ili druge nebožanske misli, mi smo u paklu. Raj i pakao su stanja svesti.

Tokom života na zemlji, mi možemo da se nastanimo u oblasti večnog Života pomoću naše težnje i meditacije. Ali, samo time što ćemo ući u beskrajni Život, nećemo i zadobiti taj Život; mi moramo da svesno i stalno rastemo u njega. Kad se upustimo u život meditacije, meditacija na kraju mora da postane neodvojivi deo svakog našeg trenutka. Ako smo u stanju da meditiramo dvadeset i četiri časa dnevno, mi stalno udišemo taj beskrajni Život. U našoj unutrašnjoj svesti, postali smo jedno sa dušom.

Naš Cilj je unutar nas. Da bismo dosegli taj cilj, ono što nam je najviše potrebno je svest. Bez nje, sve je ogolela pustoš. Kad uđemo na neko tamno mesto, mi uzimamo baterijsku lampu ili neku drugu svetiljku da bismo znali kuda idemo. Ako želimo da saznamo nešto o našem neprosvetljenom životu, moramo da u pomoć pozovemo svest.

Svest je iskra života koja svakog od nas povezuje sa Univerzalnim Životom. Ona je nit koja nas usklađuje sa univerzumom. Ako hoćete da letite u Transcendentalno, potrebna vam je nit svesti.