Čistota je Božiji dah. Ako imamo čistotu, Boga možemo da osetimo kao svog sopstvenog. U čistoti može da raste naša božanstvenost, u čistoti naš istinski život može da cveta i ispuni se ovde na Zemlji. Ako smo u stanju da održimo čistotu, nikad nećemo izgubiti ništa što je vredno zadržati. Danas možda imamo uzvišene misli ili veliku unutrašnju snagu, ali ćemo ih sutra sigurno izgubiti ako nismo čisti.

Mnogo je ključeva za otvaranje vrata čistote, ali jedan je najefikasniji, a taj ključ je odsustvo misaonih talasa u umu. Kad je um miran i tih, čistota automatski osviće u čitavom biću. Svoj um možete održati čistim tako što ćete stalno osećati da uopšte nemate um; imate samo dečje cvet-srce. Svakog dana, tokom nekoliko minuta, osetite da nemate um. Recite sebi: "Ja nemam um. Ono što imam je srce." Potom, posle određenog vremena, osetite: "Nemam srce. Ono što imam je duša."
Kad kažete: "Ja nemam um", to ne znači da postajete životinja. Daleko od toga. Ono što kažete znači: "Ne marim za ovaj um koji mi donosi tako mnogo nečistote i toliko me muči." Kad kažete: "Ja imam srce", osetite da srce ima čistotu. Kad kažete: "Ja imam dušu", preplavljeni ste čistotom. Zatim, posle izvesnog vremena, morate da idete dublje i dalje tako što ćete reći ne samo: "Ja imam dušu", već takođe: "Ja jesam duša". Onog trenutka kad kažete: "Ja jesam duša", i kad počnete da meditirate na tu istinu, beskrajna čistota vaše duše ući će u srce. Potom će iz srca čistota ući u um.

Još jedan način da pročistite um je da o njemu mislite kao o posudi koja je puna prljave, zagađene vode. Samo ako je prethodno ispraznimo, možemo postepeno da je ponovo napunimo čistom vodom. Uvek se molite za pročišćenje uma. Kada se molimo, u našem umu se odigrava pročišćenje, a naša čistota uvećava našu prijemčivost za Boga. Svaki put kad se molimo, naša posuda postaje prostrana, prostranija, najprostranija, a čistota, lepota, svetlost i blaženstvo mogu da uđu u nju i igraju se zajedno u najdubljim kutcima našeg srca.

Um možemo da zamislimo kao mračnu sobu, sobu koja nije videla svetlost mnogo, mnogo godina. Potreban nam je neko ko u tu sobu može doneti svetlost. Taj neko je duša. Moramo da postanemo najbliži prijatelji svoje duše koja ima sposobnost da nam pomogne i voljna je da prosvetli sve što je mračno u nama. Moramo da svesno osetimo da nam je duša potrebna isto kao što nam je potrebno i telo. Ako je naša potreba iskrena, duša će izaći na površinu da prosvetli naš um.

Krila radosti