Ostvarenje znači otkrovenje Boga u ljudskom telu. Ostvarenje znači da je sam čovek Bog. Nažalost, čovek nije sam. On ima želju, a želja ima ogromnu moć. Ipak, ona ne uspeva da mu pruži trajnu radost i mir. Želja je konačna. Želja je slepa. Ona nastoji da veže čoveka, koji je bezgraničan po pravu stečenom rođenjem. Božija milost, koja deluje kroz čoveka radi potpunog ispoljavanja Boga, beskonačna je.

Svesno ispitivanje sebe je najpovoljniji početak Bogoostvarenja.

Bogoostvarenje podrazumeva otkrivanje sebe u najvišem smislu te reči. Čovek svesno ostvaruje svoje jedinstvo sa Bogom. Sve dok tragalac ostaje u neznanju, osećaće da je Bog neko ko ima beskrajnu moć, dok je on, tragalac, najnemoćnija osoba na zemlji. Ali, onog trenutka kada ostvari Boga, dolazi do spoznaje da su on i Bog apsolutno jedno i u unutrašnjem i u spoljašnjem životu. Bogoostvarenje podrazumeva nečije poistovećenje sa njegovim apsolutno najvišim Sopstvom. Kada neko može da se poistoveti sa svojim najvišim Sopstvom i u toj svesti ostane zauvek, kada može da je otkrije i ispolji po sopstvenom nahođenju, to je Bogoostvarenje.

izvor: Šri Činmoj, "Putovanje duše mog života"

Dve stvari idu jedna sa drugom - pojedinačni napor plus božanska milost. Ako sve vreme spavam, Bog me neće osloboditi; slično tome, ako osećam da ću svojom ličnom voljom, milom ili silom, biti u stanju da ostvarim Boga koristeći svu svoju snagu, to je budalaština. Bog je na trećem spratu, a ja sam na prvom. Treba da dođem na sastanak, do mesta za sastajanje. Treba da stignem do Boga svojim ličnim naporom - to će reći, suzama i duševnim vapajem moram da se popnem na drugi sprat. Onda će Bog, iz beskonačnog saosećanja i milosti, sići sa trećeg sprata na drugi i tu ćemo se sresti. On treba da mi da ono što On ima - Svoju samilost, bujicu samilosti - a ja treba da priložim svoj mali lični napor i suze, bujicu suza.

Ljudska svest je pre svega načinjena od ograničenja, nesavršenosti, ropstva i neznanja. Ta svest želi da ostane ovde na zemlji. Nju raduje ono što je konačno: porodica, društvo, svetovni poslovi. Božanska svest je načinjena od Mira, Blaženstva, božanske Moći i sličnog. U njenoj prirodi je da se neprekidno širi. Ljudska svest oseća da nema ničeg važnijeg od zemaljskog uživanja. Božanska svest oseća da nema ničeg važnijeg i značajnijeg nego što je to nebeska Radost i Blaženstvo na zemlji. Ljudska svest pokušava da nas ubedi da nismo ni blizu Istini ni ispunjenju. Ona pokušava da nas navede da osetimo da je Bog negde drugde, milionima kilometara daleko od nas. Ali, Božanska svest nas navodi da osetimo da je Bog baš ovde, unutar svakog životnog daha, unutar svakog otkucaja srca, unutar svakog i svega oko nas.