(Sveti čovek pliva u reci. Jedan čovek lenjo sedi na obali i posmatra ga. Sveti čovek pred sobom ugleda škorpiona. Pošto mu bi žao jadnog stvorenja, uze ga i veoma lagano i nežno spusti na zemlju. Dok je to radio, škorpion ga jako ubode. Svetac poče da jeca od bola.)
SVETAC: Želeo sam da te spasem i spasao sam te. Je li mi ovo nagrada? Ipak, obavio sam svoju dužnost.

Bio jednom jedan veliki duhovni Učitelj koji je često predviđao stvari koje su se ticale njegovih učenika. Njegova predviđanja ne samo da su bila dobra i inspirativna, već su se i ostvarivala. Zbog njegovih mnogih nepogrešivih predviđanja postao je veoma poznat u svojoj zemlji. Došlo je vreme kad se taj Učitelj zavetovao na ćutanje, pa mesecima nije progovarao ni reč. Tokom tog perioda samo bi napisao ono što je hteo da kaže svojim učenicima i prijateljima. Sva uputstva koja bi davao bila su pisana.

Jednom Gandijevom prijatelju zatrebao je novac, pa je zamolio Gandija za pomoć. Isprva je Gandi rekao: „Ja nemam novca“. A onda se saglasio: „Dobro, videću šta mogu da uradim“. Gandi je ukrao komad zlata od svog brata i prodao ga. Onda je dao novac svom prijatelju. Ali, posle toga se osećao jadno zato što je ukrao nešto.

Jednom, u kraljevstvu najvećeg mogulskog cara, Akbara, došlo je do svađe i rasprave između trgovaca. Arapski, indijski i portugalski trgovci su pokušavali da iskoriste jedni druge. Jednog dana se jedan portugalski trgovac naljutio na nekog muslimanskog trgovca, pa je vezao primerak Korana oko vrata nekom psu, a psa pustio.

Jedan sredovečni bračni par iz Kalkute putovao je u Evropu na velikom brodu. Nakon nekoliko dana, iznenada naiđe ciklon i poče da pljušti kiša. Mnogi mali brodovi su potonuli. Putnike na velikom brodu zahvati panika jer su pomislili da neće preživeti neizbežnu katastrofu.