Bila jednom dva kralja suseda. Oni su bili prijatelji, ali istovremeno je među njima postojalo znatno rivalstvo. Jednog dana jedan od kraljeva pođe da poseti onog drugog. Kralj domaćin je bio mnogo moćniji i važniji nego njegov gost. Njegova je vojska bila mnogo veća, i zbog toga, on je bio mnogo bogatiji. On uopšte nije bio neprijateljski raspoložen prema svom gostu, ali mu je na umu uvek bio strah da bi jednog dana ovaj susedni kralj mogao da ga nadmaši po bogatstvu. Siromašniji kralj je, sa svoje strane, osećao da je beznadežan slučaj. Izgledalo mu je da nikad neće biti u stanju da dostigne sjaj palate svog prijatelja ili snagu njegove vojske. On je bio ljubomoran na svog prijatelja, ali je znao da mu nikako ne može biti ravan, a kamo li da ga pobedi.
Kralj-domaćin primio je svog prijatelja sa krajnjom uglađenošću i njih dvojica su seli da popričaju. Gost reče: ”Ti si moj pravi prijatelj. Učinio si da se osećam tako dobrodošao ovde u tvojoj palati. Mogu li sada da te pitam nešto ozbiljno?”
Kralj-domaćin odgovori: ”Kakvo god pitanje da imaš, bilo da je ozbiljno ili ne, pokušaću da odgovorim. Mi smo prijatelji, zato je prirodno da pomognemo jedan drugom.”
”Reci mi”, kaza gost, ”kako si stekao tako ogromnu vojsku? Ima tako mnogo vojnika, slonova i oružja. Kako si postao tako moćan?”
”Ne znaš?” reče domaćin. ”Reci mi, da li si ikad video kako gladan pas sledi svog gospodara?”
”Nisam, ali lako to mogu da zamislim”, odgovori gost.
Bogati kralj nastavi: ”Tajna je, da ako svog psa držiš gladnog, on će te slediti. Ja držim svoju vojsku gladnu, tako da me oni slede. Ne dajem im odgovarajuću platu ni odgovarajuće uniforme, tako da me slede. Oni osećaju da će na kraju dobiti visoku platu, dobru hranu i svakakve povlastice, pa ostaju sa mnom. Žele da budu unapređeni. U tome je moj trik!”

Siromašniji kralj slušao je veoma zamišljeno i nije ništa komentarisao. On provede noć u palati svog prijatelja i vrati se kući narednog dana. Na povratku u svoje kraljevstvo, šta je video, ako ne psa kako sledi svog gospodara! Kralj sjaha sa konja i krenu da prati psa i njegovog gospodara. Posle izvesnog vremena, kralj se sažali na psa, pa mu dade veliko parče hleba.
O Bože, čim je pas pojeo hleb, on poče da sledi kralja, a ne svog pravog vlasnika! Kralj dade psu još nekoliko parčadi hleba, a pas ga je sledio celim putem do palate. Istog trenutka kralj shvati pouku.

Narednog dana, kralj zatraži od svojih špijuna da odu u vojsku njegovog prijatelja i svakom vojniku daju veliku sumu novca, od njegove strane. I gle, svi vojnici odlučiše da se pridruže vojsci velikodušnog kralja. Za nekoliko meseci, vojska siromašnijeg kralja je postala tako snažna da je mogao da napadne svog suseda i potuče ga do nogu. Kad je bogati kralj video vojsku koja ga napada, on reče svom protivniku: ”To su moji sopstveni vojnici! Kako su nezahvalni! Izdali su me da bi se borili na tvojoj strani. Šta ih je okrenulo protiv mene?”
Onda on poče da proklinje takozvanog siromašnijeg kralja. ”Ti si pravi lupež! U ime prijateljstva pozvao sam te ovde pre nekoliko meseci, a ti si odveo sve moje vojnike. Kako si mogao da uradiš tako nešto?
”Ti si me sam naučio”, stiže odgovor.
”Ja sam te naučio?”
”Da, ispričao si mi priču o gladnom psu. Rekao si da ako psa držiš gladnog, on će te uvek slediti u nadi da će dobiti nešto da jede. Kad sam se vraćao kući iz tvoje palate, video sam psa kako sledi svog gospodara i isprobao tvoju teoriju. Dao sam psu parče hleba, a on je onda počeo da sledi mene. Isto tako, ti nisi svojoj vojsci davao dovoljnu platu. Ja sam im dao novac, tako da su svi postali lojalni meni. Tu lekciju sam naučio od tebe, zato ne možeš nikako da me okrivljuješ!”

***
Mi ne možemo da bez kraja mučimo bilo koje živo biće, bilo da se radi o malom psu ili ljudskom biću. Ako tako činimo, neizbežno ćemo se suočiti sa posledicama, jer lukavost i neljubaznost ne mogu da se mere sa svetlošću mudrosti i moći pravde.



Iz zbirke pripovedaka Šri Činmoja “U zabavi uživam, prosvetljenje proučavam”