Postoji puno svetova koji nisu vidljivi našim ljudskim očima, i snovi dolaze iz tih svetova. Neki snovi se dešavaju na vitalnom planu. Ti snovi su vrlo često konfuzni jer u vitalu, koji je svet uživanja, nema mnogo svetlosti. U snovima iz vitalnog sveta ima puno senzacija i velikog uzbuđenja.
Snovi koji dolaze iz viših svetova su jasni, ali u njima nema uzbuđenja. Kada imamo san iz vitalnog sveta, videćemo stalno kretanje. To je kao bojno polje na kome je sve polomljeno i uništeno, a ljude ubijaju.
Kada imamo snove koji dolaze iz nižih svetova, podsvesti, ili možete reći nesvesnih svetova, treba da osetimo da ti snovi nemaju nikakvu vrednost. Oni ne mogu da izmene našu prirodu. Oni ne mogu da nas inspirišu. Oni ne mogu da nam daju nadu za naše buduće ostvarenje. Najbolje što možemo da uradimo je da ih zaboravimo.
Ako san dolazi sa mentalnog nivoa, u njemu će biti nešto postojanosti - ne potpune, ali biće malo ravnoteže, malo mira i tišine. Ako dolazi sa psihičkog nivoa, osećaćemo ljubav, milinu, sažaljenje i brigu za stvari ili ljude koje vidimo. A ako dolazi iz ravni duše biće sama svetlost, blaženstvo i mir.
Kada imamo san iz nižih svetova, možda nećemo želeti da se poistovetimo sa njim jer možemo biti strašno uplašeni njime. Taj san nam dolazi kao pretnja. Ali san koji nam dolazi iz viših svetova, dolazi kao poziv. Takvi snovi su vesnici stvarnosti. Dobijamo unutrašnju radost i unutrašnje zadovoljstvo i tu odmah osećamo svoju istovetnost. Onda treba da uđemo u tu stvarnost i da u nju rastemo.
Ako meditiramo, možemo svesno da uđemo u svetove snova. Sada, za nas su svetovi snova nešto maglovito, nesigurno i u izvesnoj meri tamno. Ali ako ih proučavamo, možemo saznati puno stvari o njima.

Izvor: Šri Činmoj, "Na krilima srebrnih snova"