Čim pomislimo na nešto, mi vezujemo sebe. Um nas vezuje baš zato što nismo još naučili umetnost davanja sebe, a ta umetnost se sastoji od širenja. Unutašnje srce, srce koje teži, je naučilo umetnost davanja sebe. Čim uđemo u bilo čije srce, čak i ako je ta osoba naš takozvani neprijatelj, mi smesta osećamo da i on nastoji da postane bolja osoba. Ali, kad uđemo u nečiji um, mi postajemo svesni nesavršenosti te osobe, negativnih misli i tako dalje. Naravno, ako uđemo u svoj sopstveni um, videćemo da i mi imamo iste takve destruktivne misli. Zato se naši umovi stalno sukobljavaju. Svaki čovek hoće da vlada drugima. Kad živimo u umu, mi hoćemo da postignemo premoć. Ali, kad ostanemo u srcu, mi jedino volimo jedni druge. Tada se pitanje nadmoći uopšte ne postavlja. Eto kako možemo da rešimo svoje probleme.
 

Izvor: Šri Činmoj odgovara, deo 36