Kada u bilo čemu pogrešimo, svesno ili nesvesno, istog trenutka bi trebalo da zaplačemo za oproštajem. Ako ne zatražimo oproštaj od Svevišnjeg, naše loše osobine će dobiti na snazi. Pomoću naše težnje, molitve, meditacije, posvećenosti i jedinstva sa Božijom Voljom, trebalo bi da molimo Boga da nam oprosti sve naše greške, svesne i nesvesne. Trebalo bi da Ga zamolimo da prosvetli naše nesvesne greške da bismo ih postali svesni i da ih ne bismo ponavljali.

Ako nam greške nisu oproštene, nikada nećemo steći čistotu u vitalu, umu i srcu i ti delovi našeg bića neće moći da prime ništa od Boga. Duša uvek prima od Boga zato što je duša uvek čista. Ali, srce nije uvek čisto, a i telo i vital i um su jedna mračna džungla. Ako nam greške nisu oproštene, ne može doći do pročišćenja u telu, vitalu i umu. A ako nema čistote, božanske sile za koje se molimo nikada neće moći da trajno uđu u naš život. Jedino ako nam Bog oprosti greške i ako steknemo čistotu u svojoj celokupnoj svesti, bićemo u stanju da uvećamo svoju prijemčivost i u neograničenoj meri primimo Božije božanske osobine.
 

Izvor: Šri Činmoj, "Oproštaj"