Svaki put kad udahnete, pokušajte da osetite da unosite u svoje telo beskrajni mir. Suprotnost miru je nemir. Dok izdišete, pokušajte da osetite da izbacujete sav nemir koji je u vama, a takođe i nemir koji je oko vas.

Zašto meditiramo? Mi meditiramo zato što ovaj naš svet nije bio u stanju da nas ispuni. Taj takozvani mir koji osećamo u svakodnevnom životu jeste pet minuta mira nakon deset sati strepnji, briga i frustracija. Mi smo neprekidno izloženi negativnim silama koje su svud oko nas: ljubomori, strahu, sumnji, brizi, strepnji i očajanju. Te sile su kao majmuni. Kad im dojadi da nas ujedaju i naprave pauzu od nekoliko minuta, mi tad kažemo da uživamo u miru. Ali, to uopšte nije pravi mir, jer sledećeg trenutka one će nas ponovo napasti.

Ako hoćete da živite duhovnim životom, trebalo bi da meditirate bar jednom dnevno. Najbolje je da se meditira rano ujutru, kad je atmosfera tiha i puna mira. 

Telesno biće nije i ne može biti zadovoljno sopstvenim posedima.

Telesno oseća da drugi poseduju istinu, svetlost, lepotu i blaženstvo, dok ih ono ne poseduje. Sama priroda telesnog je da oseća da je večni prosjak. Ono želi nešto sa nekog drugog mesta, od ljudi ili od Neba. Duša nije takva. Duša neprestano oseća da ima sve od Boga u beskrajnoj meri i da ima sposobnost da udomi Beskonačnost. Ona je zadovoljna svojom stvarnošću jer zna šta poseduje i u šta može da izraste. Sama priroda duše je da bude zadovoljna. Ona živi u božanskom zadovoljstvu.

Izvor: Šri Činmoj, "Božanski heroj"

P: Zahteva li disciplina svesni napor?
O: Prava odlučnost može da se javi jedino u duši ili unutrašnjem biću.