P: Šta da urade početnici po pitanju misli koje dolaze tokom meditacije?
O: Pogrešno je da očekuješ da ti um postane miran samo zato što si meditirao dva-tri minuta.

Zašto brinemo? Brinemo zato što ne znamo šta će nam se dogoditi sutra, pa čak ni sledećeg minuta.

Mi osećamo da ako ne uradimo nešto za sebe, onda to niko neće uraditi. Ako, međutim, možemo da osetimo da postoji Neko ko misli na nas beskrajno više od nas samih, Unutrašnji Pilot, i ako možemo svesno da Mu ponudimo svoju odgovornost, onda naša prošlost, sadašnjost i budućnost postaju Njegov problem. Dok smo mala deca, mi se predajemo svojim roditeljima i zauzvrat dobijamo zaštitu. U našem spoljašnjem životu postali smo odrasli ljudi, ali u duhovnom životu smo još uvek deca i u svakom trenutku treba da se trudimo da slušamo naloge svog unutrašnjeg bića.

Izvor: Šri Činmoj, "Božanski heroj"

P: Kad je najbolje vreme da se meditira i koliko dugo da meditiram?
O: Dva perioda u toku dana su najvažnija. Prvi je kad ustanete ujutro. Drugi je uveče.

Strah proizilazi iz tame, iz neznanja.

Ako uđemo u sobu koja je potpuno mračna, uplašićemo se. Ali, čim upalimo svetlo, tama je osvetljena, a naš strah nestaje. Vidimo da nemamo čega da se plašimo u mraku, a da nemamo čega da se plašimo ni u svetlosti. Strah je jedan od naših najnezgodnijih problema. Strah nam ne dozvoljava da ugledamo lice konačne Stvarnosti. On nam ne dozvoljava da dosegnemo Zlatnu Obalu Onostranog. Kada nesvesno negujemo strah, on se smešeći rukuje sa nama. Kada svesno razmišljamo o strahu, on nas pobednički grli. Ali, kada razmišljamo o svojoj unutrašnjoj hrabrosti, Bog plače Njegovim božanskim Plačem, jer oseća da u nama ima izabrani instrument.

Izvor: Šri Činmoj, "Božanski heroj"

P: Ponekad imam strah od meditacije, zašto?
O: Strah se javlja usled osećanja odvojenosti.