P: Da li je bolje da čekamo da znamo šta je prava stvar umesto da pravimo greške?
O: Bolje je da milion puta pogrešimo dok tražimo svetlost nego da ostanemo nepokretni.

Trebalo bi da se zapitamo da li išta postižemo sumnjajući u druge.

I da do kraja života sumnjamo u ono što je neko postigao, naša sumnja neće umanjiti njegovo dostignuće. Ako je neko postigao nešto, to je učinjeno i naša sumnja to ne može da umanji. Ali, ako počnemo da sumnjamo u sebe, to je naša prava propast. Čim počnemo da sumnjamo u sopstvene mogućnosti, potencijale i sposobnosti, mi više ne možemo da napredujemo.

Izvor: Šri Činmoj, "Božanski heroj"

Neću kritikovati ni čoveka ni Boga, jer se čovek trudi uprkos svojoj bespomoćnosti, a Bog se trudi uprkos tome što dolazi nezvan.

Šri Činmoj

P: Koje je najbolje vreme da se meditira?
O: Dva termina su najvažnija. Prvi je ujutru čim ustanete, potom, uveče, kad se sve smiri i utiša.

Neki ljudi misle: ako danas gaje sumnju, sutra će moći da je pobede kad im se prohte. Ali, to sutra nikada neće doći u njihov život.

Preobražaj njihove prirode se nikada neće odigrati sve dok neguju takve ideje. Ako ne počnete odmah, nećete početi nikada. Vi ponekad negujete sumnju kada se ona pojavi, a istovremeno želite da možete da je pobedite. Kada kažem da negujete nešto, mislim da vam to donosi neku vrstu suptilne radosti. Kada se sumnja pojavi, ona je na početku kao malo dete. Kada malo dete štipka odraslog, on mu to ne brani samo zato što je u pitanju tako malo dete. On oseća bol, ali i neku vrstu radosti što ga tako mali stvor štipa. Zatim, kako dete odrasta, odrastao čovek dopušta detetu da ga i dalje štipa. Ali, kada dete postane adolescent, kada bude uštinulo odraslog čoveka, to će stvarno boleti. Konačno, kada dete odraste, zaista će zadati udarac odraslom.

Izvor: Šri Činmoj, "Božanski heroj"