P: Da li da pokušamo da se probudimo spontano da meditiramo ili da navijemo sat?
O: Trebalo bi da koristite sat.

Za duhovnu osobu, Večnost nije ništa drugo do večno Sada.

Trebalo bi da u svakom trenutka radimo veoma naporno za svoje prosvetljenje, kroz posvećeno služenje, molitvu, neditaciju. Zatim, kada smo dali sve od sebe, predajemo se Božijoj Volji. Tada ćemo videti da naša spoznaja ne zavisi od našeg ličnog napora; ona u potpunosti zavisi od Božije Milosti. Čak i naš lični napor zavisi od Božije Milosti. Ali, Bog će nam dati Milost tek kada On oseti da smo odigrali svoju ulogu. Kada mi odigramo svoju ulogu, On tada odigra Njegovu ulogu.

Izvor: Šri Činmoj, "Božanski heroj"

Sreća nije slučajna stvar. Sreća se mora odgajiti pomoću naših molitvi i meditacija.

Šri Činmoj

P: Da li su nam svetlost i mir iz meditacije neprestano potrebni, kao što nam je potrebna hrana?
O: To što si dobio od meditacije mora da se usvoji. Ako ne usvojiš ove osobine, onda su one skoro neupotrebljive.

U duhovnom životu, buđenje duše nije dovoljno.

Mnogi su probuđeni za istinu, za unutrašnji život. Ali, kada se probudi, čovek mora da zaroni, da potrči, da poleti. Mora da zaroni duboko unutra, da trči u najdalje, da leti u najviše. Samo tada tragaočevo buđenje cveta u cvet spoznaje.

Izvor: Šri Činmoj, "Božanski heroj"