Kada težimo, duša nam govori šta da radimo i mi to radimo. Ali, kada smo u vlasti mnoštva želja, mi ne slušamo čak ni dušu kada nam kaže da nešto ne radimo.

Duša će na kraju ostvariti svoju zasluženu premoć. Evo kako to ide: viši službenik dolazi u kancelariju prvi put da bi zamenio nekog ko je otišao. Obični niži službenici ga prvo ismevaju. Rade sve pogrešno i odbijaju da ga slušaju. Viši službenik posmatra ovu situaciju u kancelariji, ali zna da je on iznad toga. On postepeno primenjuje svoj autoritet. Kada niži činovnici uvide njegovu moć, oni se uplaše i slušaju ga. Slično tome, u duhovnom životu, duša na početku sve toleriše. Telo, vital i um su neposlušni članovi porodice. Oni se rugaju duši i ne slušaju je. Duša izvesno vreme čeka. Na početku je duša svedok. Posmatra ko je dobar a ko loš. Ona dobrodošlicom dočekuje dobre i božanske članove porodice koji je slušaju. Kaže im: “Hajde da trčimo zajedno”. Što se tiče loših članova porodice koji namerno stvaraju probleme, duša o njima obaveštava Svevišnjeg. Jednog dana Svevišnji će reći: “Sada je došlo vreme da pokažeš božansku svetlost kroz svoj božanski autoritet”. To je Božiji Čas za dušu da odagna hiljadugodišnju tamu iz ljudske svesti.

Izvor: Šri Činmoj, "Božanski heroj"

Nikada ne pokušavajte da suzbijete osećanja kad ona izbiju u prvi plan. Jednostavno nastojte da mislite na božanska osećanja.

Kada smo u stanju da potpuno proširimo sebe, kada smo u stanju da boravimo u Beskonačnom, u Prostranstvu, tada nema potrebe da bilo šta posedujemo ili da tražimo ograničeno zadovoljstvo. Ako meditiramo na radost, božansku radost, onda ćemo se automatski pretvoriti u tu radost.

Izvor: Šri Činmoj, "Krila radosti"

Ako se ne potrudimo da vitalni emocionalni život preobrazimo u najčistiji duhovni život, onda će sve naše duhovne aktivnosti biti neka vrsta obmanjivanja sebe, a u samoobmani nema Bogoostvarenja.

Kada se služimo osećanjima da bismo uživali i povlađivali sebi, mi štetimo svom unutrašnjem životu; ali ako možemo da transformišemo svoje vitalne emocije u božansku radost, u božanska osećanja, to je dobro. Ako upotrebimo svoja osećanja za unutrašnju rešenost, za oslobađanje sebe, tad ona postaju najveća snaga u nama. Na taj način možemo da ih upotrebimo kao svog unutrašnjeg pomagača.

Izvor: Šri Činmoj, "Božanski heroj"

Osećanja u čistom srcu nas prosvetljuju i oslobađaju.

Božansko osećanje kaže: “Ja sam Božije dete. Meni ne priliči da predam sebe neznanju. Moj Otac je sav Svetlost, sav Savršenstvo, sav Ljubav”. Ovo osećanje dolazi direktno iz najvećih dubina našeg srca.

Izvor: Šri Činmoj, "Božanski heroj"

Vitalna osećanja su ona koja preovlađuju, ali u telu, umu i u srcu takođe postoje osećanja.

Osećanja u telu obično snižavaju našu svest. Osećanja u nečistom srcu nas zaslepljuju i vezuju. Kada kažemo: ”On je emotivan čovek”, obično mislimo na nedisciplinovane i neprosvetljene vitalne emocije te osobe. Ljudskim osećanjima mi posedujemo i bivamo posedovani. Ali, ljudska osećanja treba da se preobraze i prosvetle. Kao što se noć neizbežno preobražava u dan, isto tako će se i ljudska osećanja preobraziti u božanska.

Izvor: Šri Činmoj, "Božanski heroj"

Telesno biće nije i ne može biti zadovoljno sopstvenim posedima.

Telesno oseća da drugi poseduju istinu, svetlost, lepotu i blaženstvo, dok ih ono ne poseduje. Sama priroda telesnog je da oseća da je večni prosjak. Ono želi nešto sa nekog drugog mesta, od ljudi ili od Neba. Duša nije takva. Duša neprestano oseća da ima sve od Boga u beskrajnoj meri i da ima sposobnost da udomi Beskonačnost. Ona je zadovoljna svojom stvarnošću jer zna šta poseduje i u šta može da izraste. Sama priroda duše je da bude zadovoljna. Ona živi u božanskom zadovoljstvu.

Izvor: Šri Činmoj, "Božanski heroj"

Ljudski svet, spoljašnja svest, vapi za uživanjem; a svaki put kada postignemo neko uživanje, vidimo da se u njemu uveliko javilo razočaranje.

Kada kupimo nešto nepotrebno, kao što je “kadilak“, brzo se razočaramo jer on nije dovoljno velik; hteli bismo nešto još udobnije. Udobnost i uživanje idu zajedno. Postoje dve indijske reči: aram, koja znači “udobnost” i haram, koja znači “veoma opasno i razarajuće”. Indijski premijer Nehru je imao običaj da kaže: “Aram je haram”. Udobnost izgleda kao nešto bezazleno, ali je u suštini to ista stvar kao i uživanje, ima oblik strasti i neizbežno je praćena razaranjem. Ako uz pomoć želje trčimo za udobnošću, naravno da nećemo biti zadovoljni.

Izvor: Šri Činmoj, "Božanski heroj"