Mudrost, a ne znanje, naš je stalni pomoćnik i stalni spasitelj.

Ova mudrost osviće kada prevaziđemo barijere ljudskog uma. Mudrost sviće kada pobedimo umom stvorenu brigu, uznemirenost, zluradost i ljubomoru. Ta mudrost sviće samo kada zaboravimo nepotrebne poruke nezdravog, kritičkog, ciničnog uma koji guši. Znanje nam kaže da je nešto ispravno, a da je nešto drugo pogrešno. Mudrost radi pravu stvar, a kloni se pogrešne stvari. Duhovnost otelotvoruje put znanja i cilj mudrosti.

Vera nas budi da vidimo Istinu.
Mudrost nam pomaže da živimo Istinu.

Izvor: Šri Činmoj, "Dragulji sreće"

Znanje je mlađi brat u porodici, a mudrost je stariji brat.

Normalno je da će stariji brat biti beskrajno mudriji od mladjeg. Znanje vidi nešto, a potom hoće to da upotrebi. Mudrost oseća Istinu, hoće da izraste u Istinu i na kraju postane Istina. Znanje i mudrost su dva brata u korenu drveta ostvarenja. Recimo da je to mango drvo. Znanje počne da broji lišće, grane i voće, dok se mudrost popne uz drvo, ubere mango i najede se do mile volje.

Izvor: Šri Činmoj, "Dragulji sreće"

Znanje i mudrost nisu ista stvar.

Znanje je nešto zemaljsko; nešto što primimo iz knjiga ili spoljašnjih života drugih ljudi. Znanje je u umu, od uma i za um – za proširenje uma. Ali, mudrost dolazi od našeg unutrašnjeg bića – iz svetlosti naše duše. Dakle, mudrost je mnogo dublja od znanja. Neki ljudi imaju mudrost, mada je se možda ne drže. Ako se budu držali mudrosti, onda će činiti samo prave stvari. Kad mudrost osvane, to je kao kada se sunce probije kroz oblake.

Izvor: Šri Činmoj, "Dragulji sreće"

Svet je još uvek milionima milja udaljen od mira. Ali, ne treba da se obeshrabrimo zato što ne vidimo odjednom celu stvarnost.

Mračno je pre nego što osvane dan. Kada pogledamo mrak koji je svuda oko nas i poistovetimo se sa njim, skoro da nam je nemoguće da verujemo da će se pojaviti svetlost. Ali na kraju tunela je svetlost. Kad se okonča tama, dolazi svetlost. Ova svetlost o kojoj govorimo nije mentalna halucinacija, nije iluzija. To  je naša unutrašnja svetlost, svetlost naše duše duboko u nama koja sve vreme vapi da izađe na površinu. Ta svetlost je više nego željna da izađe na površinu, da nas oslobodi, prosvetli i usavrši.

Izvor: Šri Činmoj, "Dragulji sreće"

U običnom svetu, nada je često samo zidanje kula u vazduhu.

Ali u duhovnom životu, unutrašnja nada i unutrašnji plač, koje nazivamo težnjom, uvek idu zajedno. Ovde naša nada igra ulogu božanskog vesnika. Nada je kao san koji je uvek samo jedan korak ispred stvarnosti. Bog koristi Svoje Ruke da pokaže pravac i odvede težnju tragaoca predodređenom cilju.

Nada umanjuje moju neveru.
Nada neguje moju veru.
Nada je moja priprema za svetlost srca.
Nada putuje preko svih granica.  

Izvor: Šri Činmoj, "Dragulji sreće"

Iskreni tragalac nema želju da vidi blisku ili daleku budućnost.

On oseća da je ovaj  svet Večno Sada. Pomoću svoje uverljive unutrašnje nade, on hoće da vidi, oseti i izraste u Večno Sada. Nijedan čovek na svetu, bez obzira da li ima težnju ili ne, ne može da izbegne nadu. Ali sama nada nije bekstvo. Ona nas sjedinjuje sa višom stvarnošću koja nas prosvetljuje i ispunjava.

Izvor: Šri Činmoj, "Dragulji sreće"

Ljudska nada je kao ljudska želja. Kada nam se današnja nada ostvari, sutra ćemo se nadati nečem drugom. Tu nema kraja.

Ali kada se božanska nada ostvari, mi ne tražimo neku drugu, višu realnost. U samoj nadi stvarnost se proširuje i postaje velika, veća i najveća.

Nada je prijatna.
Zato se
Družim s nadom.

Nada je brza.
Zato
Trčim s nadom.  

Nada je hrabra.
Zato
Skupljam beskrajnu snagu
Iz nade.

Nada je iskrena.
Zato
Pozivam nadu
Da me prati
Do Zlatne Obale.

Izvor: Šri Činmoj, "Dragulji sreće"