Zašto brinemo? Brinemo zato što ne znamo šta će nam se dogoditi sutra, pa čak ni sledećeg minuta.

Mi osećamo da ako ne uradimo nešto za sebe, onda to niko neće uraditi. Ako, međutim, možemo da osetimo da postoji Neko ko misli na nas beskrajno više od nas samih, Unutrašnji Pilot, i ako možemo svesno da Mu ponudimo svoju odgovornost, onda naša prošlost, sadašnjost i budućnost postaju Njegov problem. Dok smo mala deca, mi se predajemo svojim roditeljima i zauzvrat dobijamo zaštitu. U našem spoljašnjem životu postali smo odrasli ljudi, ali u duhovnom životu smo još uvek deca i u svakom trenutku treba da se trudimo da slušamo naloge svog unutrašnjeg bića.

Izvor: Šri Činmoj, "Božanski heroj"

Strah proizilazi iz tame, iz neznanja.

Ako uđemo u sobu koja je potpuno mračna, uplašićemo se. Ali, čim upalimo svetlo, tama je osvetljena, a naš strah nestaje. Vidimo da nemamo čega da se plašimo u mraku, a da nemamo čega da se plašimo ni u svetlosti. Strah je jedan od naših najnezgodnijih problema. Strah nam ne dozvoljava da ugledamo lice konačne Stvarnosti. On nam ne dozvoljava da dosegnemo Zlatnu Obalu Onostranog. Kada nesvesno negujemo strah, on se smešeći rukuje sa nama. Kada svesno razmišljamo o strahu, on nas pobednički grli. Ali, kada razmišljamo o svojoj unutrašnjoj hrabrosti, Bog plače Njegovim božanskim Plačem, jer oseća da u nama ima izabrani instrument.

Izvor: Šri Činmoj, "Božanski heroj"

Naša najveća zaštita nije u našim materijalnim dostignućima i bogatstvima.

Sve bogatstvo sveta je ništavno u odnosu na našu božansku dušu. Ali, ako možemo da osetimo da postoji Neko ko misli na nas beskrajno više nego što mi mislimo na same sebe i ako možemo svesno da kažemo: „Večni Oče, Večna Majko, Ti preuzmi odgovornost za ono što činim, govorim i u šta izrastam”, onda nećemo brinuti o svojoj sudbini, jer ćemo znati i osećati da je ona u Svevolećim Rukama Boga, koji će uraditi sve u nama, pomoću nas i za nas.

Izvor: Šri Činmoj, "Božanski heroj"

Čovek koji ne teži ni u šta nije siguran.

On je prepuštena na milost i nemilost svim svojim ćudima. U ovom trenutku nešto ga može navesti da se oseća potpuno beskorisno i beznadežno. U sledećem trenutku, njegov ego će izbiti na površinu i učiniti da oseća da je on sve, da je gospodar Univerzuma. Za netežeću osobu ništa nije pouzdano. Ali, za čoveka koji teži, Večnost je pouzdana, jer on zna i oseća da se nalazi u toku Večnosti. On je reka koja se uliva u okean. On zna da u sebi ima sve. Trenutno je poput deteta. Njegov Otac ne može mu dati milione dolara zato što je samo dete i pogrešno će ih iskoristiti. Dete zna da može da potroši samo dinar ili dva odjednom, ali je sigurno da će mu, kada odraste, njegov Otac dati sve Svoje bogatstvo: beskrajni Mir, Svetlost i Blaženstvo.

Izvor: Šri Činmoj, "Božanski heroj"

Ego želi da uveća svoju moć i gospodarenje drugima.

Ego postaje moćan, moćniji, najmoćniji zato da bi dominirao drugima. Ali, samopouzdanje je nešto drugo. Ono proističe iz unutrašnjeg izvora, višeg izvora. Mi crpimo samopouzdanje iz svog unutrašnjeg bića, iz naše sopstvene unutrašnje stvarnosti. Tu postoji božanski koren. Ego, međutim, nema nikakav koren. Jedini koren ega je neznanje.

Izvor: Šri Činmoj, "Božanski heroj"

U običnom životu nema samopouzdanja.

Kada kažemo da imamo samopouzdanja, u sebi znamo da se samo hvalimo. Nama je potrebno samopouzdanje, ali ovo je lažno samopouzdanje. To je nešto što smo sami stvorili da bismo se pokazali pred svetom i drugim ljudima. Božansko samopouzdanje kaže: „Ja mogu ovo da uradim zato što je u meni nešto božansko – Bog. Zato mogu ovo da uradim, zato mogu ovo da izjavim. Inače to ne bih mogao. Mogu samo da se udružim sa mudrošću, svetlošću i blaženstvom, jer je moj Izvor Bog. Zato imam samopouzdanja”.  Slično je kada dete zna da su njegovi roditelji bogati. Ono ima samopouzdanja, jer oni imaju novac. Ovde je naš novac duhovno blago. Mi osećamo da Bog, koji je naša Majka i naš Otac, poseduje beskrajno bogatstvo, pa imamo samopouzdanja; imamo duševni mir, svetlost i blaženstvo. Samopouzdanje stičemo kada u sebi vidimo Izvor, Svevišnjeg.

Izvor: Šri Činmoj, "Božanski heroj"

Mi smo nesigurni kad  osećamo mrak svuda oko sebe. Ako je oko nas svetlost, nećemo se plašiti.

U duhovnom životu trebalo bi uvek da budemo svesni da je Biće koje je u nama i oko nas sama svetlost. A ovo Biće je besmrtno. Moja ruka je stvarna, ali nije božanski stvarna. Ona će umreti kada ja budem umro. Ali, moja duša je božanski stvarna, prema tome, ona će večno trajati. Stvarnost u nama je božanska i večna. Ako u sebi imamo nešto večno da misli na nas i da brine o nama, kako možemo da se osećamo nesigurno?

Izvor: Šri Činmoj, "Božanski heroj"